Странци нас кредитирају нашим парама

Сарајево - Ентитетске владе изгубиле су у посљедњих неколико година више од 200 милиона марака због тога што Централна банка БиХ нема законско упориште за било какве финансијске интервенције на домаћем тржишту.

Тврди то макроекономски аналитичар Фарук Хаџић, наводећи парадоксалну ситуацију да ЦБ БиХ може улагати новац у куповину иностраних, али не и домаћих обвезница.

Стога се, како је истакао, поставља питање коме или чијим интересима служи ова финансијска институција.

- Сви би требало да се запитају да ли Централна банка БиХ служи за развој наше или других економија - нагласио је Хаџић.

Како би финансирале своје буџетске расходе, објашњава Хаџић, власти у БиХ имају потребу да се на финансијском тржишту сналазе како да дођу до новца. Емитују обвезнице, али се и задужују код комерцијалних банака којима је у посљедњих шест година плаћено више од 290 милиона марака на име камата.

Када се подвуче црта, РС и ФБиХ на овај начин годишње губе огроман новац који је могао бити искоришћен за неке од великих инфраструктурних пројеката.

С друге стране, од 10 милијарди марака, колико износе девизне резерве БиХ, чак 95 одсто овог новца налази се ван граница земље. У трезору Централне банке је тек симболична свота новца, негдје око 200 милиона. Остатак, чак 7,3 милијарде, уложен је у иностране вриједносне папире, а 2,5 милијарди је депоновано на рачуне европских банака.

- Не може се са сигурношћу тврдити, али можемо сумњати и претпоставити да ове иностране банке, на чијим рачунима су депоноване наше девизне резерве, овај новац пласирају на финансијском тржишту БиХ, и то по високим каматним стопама. Испада да ми посуђујемо наш новац. То је парадокс - каже Хаџић.

Према званичним подацима за 2017. годину, принос ЦБ БиХ од уложених средстава у иностранству износио је свега 12 милиона марака.

Када је оснивана она је требало да стабилизује финансијско тржиште у БиХ, заустави инфлацију и уведе ред на монетарном тржишту. Како би се то и постигло успостављен је један од најригиднијих монетарних система, који и данас функционише, а који забрањује било какве финансијске интервенције ове установе на домаћем тржишту. 

- Посао ЦБ БиХ се свео само на одржавање стабилности наше валуте, што је опет довело до тога да имамо једну од највећих стопа незапослености у свијету. Ми, у ствари, немамо Централну банку, већ валутни одбор, а питање је и колико је конвертибилна марка уопште и конвертибилна - тврди Хаџић.

Из ЦБ БиХ, пак, истичу да још није дошло вријеме за промјене, те да ће и у наредном периоду наставити да раде по моделу валутног одбора јер је он гарант монетарне стабилности БиХ.

Како су појаснили, у неизвјесном окружењу и све већим изворима нестабилности у земљи и иностранству било би погубно ући у било какве измјене постојећег Закона о ЦБ БиХ, па и у оне “козметичке” које би јој омогућиле да на финансијском тржишту инвестира у домаће вриједносне папире.

• Улагање девизних резерви дозвољено је у дужничке папире влада и централних банака одабраних земаља еврозоне, и то оних са сувереним кредитним рејтингом. Кредитни ризик домаћих емитената је у шпелукативној зони и са становишта било које централне банке, а посебно оне која гарантује пуну ликвидност домаће валуте девизним резервама, улагање у ове папире је сувише ризично - нагласили су из ЦБ БиХ.

Биће како одлучи ММФ

Да до измјена постојећих законских прописа неће доћи у некој блиској будућности потврдили су за “Глас Српске” и извори из ЦБ БиХ, наглашавајући да нико из руководне структуре ове институције у ствари нема храбрости да предложи неке измјене закона.

- Земља је у дугу, а треба имати у виду и да се у БиХ ништа не може урадити без прећутног одобрења ММФ-а и других међународних институција. Биће како они одлуче - навели су наши извори, додајући да онда не треба да чуди став појединих економских аналитичара који Централну банку БиХ називају мјењачницом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.