Странци jош 2013. упозоравали на преваре у попису

Сарајево - Извјештај Управног одбора Међународне посматрачке операције (ИМО) која је пратила попис становништва и домаћинстава у БиХ показује да је од самог почетка постојала намјера да добијени резултати буду фризирани и приказана искривљена слика о популацији.

Попис је обављен крајем 2013. године, а још тада је ова међународна организација уочила низ неправилности на које указују представници РС у преговорима о начину обраде резултата пописа. У извјештају који је у посједу "Гласа Српске" констатовано је да постоји могућност превеликог броја пописаних због погрешног пописивања нерезидентних становника као резидентних, поготово у случају људи који живе у иностранству.

- Фаза обраде података треба помоћи сортирању резидентног и нерезидентног становништва користећи одговоре на питања од један до седам, али и питања о мјесту студирања или рада, јер су неки људи охрабривани одређеним незваничним кампањама да одговоре на ова питања на начин да се могу сматрати резидентним становништвом - наведено је у извјештају ИМО.

Резултати пописа још нису објављени јер Централни пописни биро не може да се усагласи о јединственом програму за обраду података добијених пописом. Кључни проблем је ко чини стално становништво БиХ. Федерална страна, посебно Бошњаци, инсистира да буду лабавија правила него што је прописано Законом о попису становништва и станова у БиХ, па би тај статус добио знатно већи број особа, односно и они који годинама живе и раде у иностранству, што се поклапа са бошњачким политичким циљевима да буде утврђен што већи број Бошњака. РС, међутим, захтијева строгу примјену закона.

ИМО је у извјештају упозоравао да се главни проблем тиче управо људи који живе у иностранству.

- У неким мјестима људи који живе у иностранству су регистровани као привремено одсутни, а за вријеме трајања одсуства код питања четири забиљежен је број мјесеци који је протекао од њиховог задњег боравка. На питање пет које гласи "колико дуго особа намјерава бити одсутна?", одговор је у неким случајевима био број мјесеци док се особа не врати на празнике. Уопштено, ова два трајања су била мања од 12 мјесеци, а да би се особа сматрала резидентним становником, треба бити присутна најмање 12 мјесеци на мјесту боравка или намјерава да остане најмање 12 мјесеци - појаснили су у ИМО.

Истакли су да је у неким случајевима притисак на пописиваче био велики и да се томе било тешко одупријети.

- Најважнији проблем је био да се утврди попис особа када су људи жељели да њихови чланови породице који живе у иностранству буду пописани као чланови домаћинства или кад је неко ко живи у иностранству дошао у земљу да се попише са идентификационим бројевима цијеле породице. Неке особе које живе у иностранству већ много година су изјавиле да немају стално пребивалиште изван БиХ, јер се враћају назад на одмор - констатовано је у извјештају.

Истакнуто је да је становништво било добро упознато са пописом.

- Кампање у организацији политичких или вјерских група са циљем да кажу људима исправан начин одговарања на питања о етничкој припадности, вјероисповијести и матерњем језику или да охрабре грађане који живе у иностранству да дођу у БиХ и буду пописани су затровале операцију. Неке групе које су вршиле притисак су организовале дезинформацијску кампању, позивајући људе који живе у иностранству да дођу у земљу да се попишу ако не желе да изгубе своју имовину и држављанство - открили су у ИМО.

Додали су да је током и прије пописа уочено да је информативни простор битан за становништво које је пописивано остављен политичким или вјерским организацијама за ширење порука које су подстицале становништво да одговоре на попис на чудан начин.

- У летку такозване Фондације "Попис 2013" сугерисано је да људи који живе у иностранству могу бити укључени у резидентно становништво. Организација "Попис 2013" је дистрибуирала летке који су подстицали грађане који живе у иностранству да дођу у БиХ да буду пописани, објашњавајући како одговорити на питања од један до седам о мјесту пребивалишта, како би се могли сматрати сталним становницима - наведено је у извјештају ИМО.

Удружење "Бошњаци" ширило је информације у дијаспори да не користе један, већ други индивидуални образац.

- Давали су упутства да чак и особе које живе 30 година у иностранству ако долазе на одмор у БиХ требају бити сматране да су одсутне мање од године - наведено је у извјештају.

Удружење "Прстен", како је истакнуто, ширило је информације да ће члан породице из БиХ са подацима за остале чланове породице из иностранства моћи да попише све.

- У недостатку закона који забрањује ширење такве пропаганде о попису становништва, те праксе су биле широко распрострањене. Гласине, попут оних да ће грађани који живе у иностранству изгубити имовину, ако не буду пописани као резидентни становници у земљи нису биле побијене јаким службеним порукама о повјерљивости информација и одсуству било какве везе између пописа становништва и административних операција - навели су у ИМО.

Директори статистичких агенција у БиХ данас би опет требало да се састану да би покушали постићи договор. Рок за објаву коначних резултата пописа је 1. јул, а статистичке агенције договор морају да постигну до сутра.

Утврђене неправилности

- људи који годинама живе и раде у иностранству регистровани као привремено одсутни

- људи који годинама живе и раде у иностранству наводили да немају пребивалиште изван БиХ, јер у БиХ бораве током одмора

- особама које живе 30 година у иностранству давана нетачна упутства

- људима који живе у иностранству даване лажне информације да ће изгубити имовину у БиХ ако не буду пописани као резидентни становници

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.