Стотине милиона aмеричких долара потрошене на пропале пројекте

САРАЈЕВО - Одлука предсједника САД Доналда Трампа да одмах по ступању на дужност потпише извршну наредбу којом се привремено суспендују сви програми америчке иностране помоћи на 90 дана погодиће и земље у региону, а највише БиХ, у коју је у посљедњих пет година стигло више од 400 милиона долара, односно око 750 милиона марака.

Каже ово за "Глас Српске" Срђан Перишић, професор геополитике, коментаришући једну од многобројних Трампових одлука које је одмах по доласку у Бијелу кућу одлучио да озваничи, парафира уз образложење да досадашња индустрија помоћи и бирократија нису усклађени са америчким интересима, јер у многим случајевима служе и за, како је истакао, дестабилизацију свјетског мира.

Према ријечима Перишића, Трампова наредба да се испита сврсисходност трошења огромних свота новца широм свијета, а који је врло често коришћен и за дестабилизацију земаља, протесте и рушење власти, те пропагирање разних вриједности такозване дубоке државе, несумњиво ће негативно утицати на цивилни и невладин сектор у БиХ, али сигурно и на поједине медије, који су протеклих година били на овом списку за помоћ. Tај списак је најчешће прављен од стране Америчкe агенцијe за међународни развој (УСАИД), али у ову причу биле су укључене и друге организације попут Националне задужбине за демократију, као и разни фондови иза којих стоје моћне америчке породице.

- Верујем да ће Трампова екипа у овом периоду проценити шта и како даље. Сматрам да се ради о покушају новог америчког председника да прекине финансирање глобалистичких и либералних организација, али и њихових идеологија, а које су део оног за шта се залаже такозвана америчка дубока држава. Трамп индиректно показује намеру да се с њом обрачуна. То, наравно, подразумева и многобројне невладине организације, које се наводно баве демократијом, промицањем одређених друштвених вредности, правима одређених група, али, рецимо, и борбом против криминала и корупције. Та помоћ се широм света до сада у највећој мери пласирала преко УСАИД-а - наводи Перишић.       

Додаје и да није тајна  да је  америчка дубока држава користила овај новац, али и УСАИД и друге организације, да се у одређеним земљама, а уз асистенцију ЦИА, изврши политичка промјена и преобликује јавно мњење да би били остварени одређени геополитички и финансијски циљеви.

- Трамп вероватно хоће све то да преиспита, јер не жели да САД и даље буду некакав светски полицајац. Не верујем да ће у потпуности одустати од давања ове помоћи, али ће сигурно смањити списак, те ограничити улогу УСАИД-а и других организација које су још под контролом дубоке државе, са којом се он ухватио у коштац - каже Перишић.

Додаје и да га нимало не чуди информација да је од свих држава у региону, у БиХ ушло највише америчког новца, два пута више него, рецимо, у Србију, али ни податак да је Косову у протеклих пет година дато чак 538,4 милиона долара. Када се подвуче црта, стара америчка администрација је од 2020. до краја 2024. у БиХ и на Косово упутила помоћ вриједну невјероватних 940 милиона долара.

- Они су оволики новац дали БиХ и Косову, јер су то два велика америчка  пројекта. Бајден и екипа која је била окупљена око њега, а ради се о кадровима из деведесетих, били су креатори. То су двије заоставштине једне накарадне америчке спољне политике демократа на Балкану. Дајући огромне количине новца они су, у ствари, желели одржати те неуспешне пројекте. Видећемо шта ће Трамп урадити када његова екипа изврши све процене и анализе - закључио је Перишић.      

Политички аналитичар и новинар Данијел Симић сматра да ће ова Трампова одлука сигурно изазвати велике потресе на медијској сцени БиХ, јер разне америчке организације својим новцем контролишу негдје око 90 одсто онлајн тржишта, за које се сваке године издваја неколико милиона марака. Додаје да ће утицати и на сам невладин сектор, који посљедњих година, али и деценија живи искључиво од поменуте америчке помоћи.

- Без те врсте помоћи они не би постојали.  То је сигурно. А да би оправдали тај новац, они су до сада пропагирали оно што је у датом тренутку било у геополитичком интересу САД. Да је то којим случајем, примјера ради, нека друга држава или организација попут УСАДИ-а радила у Америци, било би равно државном удару, те би неко сигурно завршио у затвору, уколико се не би пријавио да је страни агент. Међутим, од нас је то могуће. Зашто Трамп сада напрасно прекида све ово? Вјерујем да неће драстично промијенити досадашњу праксу финансирања разних америчких програма широм свијета. Сматрам да Трамп на овај начин жели послати и поруку да жели нову Америку, али да ће имати радикално другачији приступ спољној политици - каже Симић за "Глас Српске".    

Он мисли да Трамп привременом суспензијом свих програма америчке иностране помоћи сигурно жели да прекине и досадашњу праксу да су разне организације биле, у ствари, праве праонице новца, односно да су велике своте новца фиктивно уплаћиване некој земљи, а завршавале на приватним рачунима у САД.

Према подацима из централне базе података америчке помоћи, САД су током посљедњих пет година БиХ на име разних програма додијелиле 402 милиона долара помоћи, два пута више него Србији. Током прошле године тај износ је био 39, а 2023. године 93,7 милиона долара. Око 80 одсто овог новца ишло је преко разних пројеката УСАИД-а. Иначе, рекордна година била је 2001, када је од стране администрације Џорџа Буша БиХ додијељен чак 141 милион наводне помоћи. Када је ријеч о буџетској подршци САД западном Балкану, изгласаној током прошлог мандата Конгреса, одобрен је износ од 105,6 милиона долара, а средства су предвиђена за унапређење владавине права, борбу против корупције, сарадњу са невладиним организацијама и подршку снажног независног медијског сектора.

Интересантно, огромне своте новца у протеклих пет година добило је и Косово - укупно 538,4 милиона долара, од чега скоро половину само током 2024. године (253 милиона). Европски рекордер очекивано је, с обзиром на све геополитичке околности - Украјина. Ова држава је у посљедње три године на име америчке помоћи и разних програма добила невјероватну своту новца од 41,8 милијарди долара, а што је само опет показало да су сви досадашњи програми САД прије свега имали своју политичку и геополитичку компоненту, односно агенду. То се, уосталом, може видјети и из података за Грузију, која је уздрмана разним протестима, а у коју је за двије године ушло 265 милиона долара. Рекордна је била 2009. са 622 милиона. Била је то година након отцјепљења Јужне Осетије. Иначе, глобално гледајући, САД су за разне програме иностране помоћи своју касу само током 2023. и 2024. године олакшале за 78 милијарди долара.   

Након што је потписао извршну наредбу којом се привремено суспендују сви програми америчке иностране помоћи на 90 дана, Трамп је појаснио да је то, између осталог, урадио јер она није у складу са циљевима његове политике. Огласио се и државни секретар Марко Рубио  истичући да сваки долар који САД потроши, сваки програм који финансира и свака политика коју води морају бити оправдани одговором на питање - да ли то чини Америку безбједнијом, јачом и просперитетнијом. Наредба коју је потписао Трамп препушта Рубију да донесе такве одлуке, у консултацији са Канцеларијом за управљање и буџет.

Стратегија

Администрација Џозефа Бајдена усвојила је током прошле године и такозвани закон ХР 1157, "Фонд против злоћудног утицаја Народне Републике Кине". Обезбијеђено је 1,6 милијарди долара за јачање америчких пропагандних и информационих операција путем Стејт департмента и УСАИД-а. Како је појашњено овом приликом, сврха је супротстављање кинеском утицају, а посебно кроз субвенционисање страних медија и организација цивилног друштва које ће заступати америчку позицију. На терену такве активности могу укључивати кампање дискредитације кинеских улагања или подизање тензија између локалних радника и кинеских компанија, како је приказано у "визији" америчких специјалних снага из 2021. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.