Столица у УН годинама највећа рак-рана спољне политике БиХ

БАЊАЛУКА - Уз озбиљне изазове са којима се суочава на унутрашњем пољу, БиХ није лако ни у домену спољне политике што се најбоље види на примјеру Њујорка, односно Уједињених нација, гдје веома често њени амбасадори заправо гласају "на своју руку" или уз прећутну подршку само једног члана Предсједништва БиХ, и то оном захваљујући којем су и отишли "преко баре".

За вођење спољне политике је, како је прописано Уставом и другим актима, надлежно Предсједништво БиХ у којем сједе три члана – два која су бирана са територије ФБиХ и који представљају бошњачки, односно хрватски народ док трећи, са једнаким правима као претходна два, бирају бирачи у Српској и који представља српски народ у тој институцији.

Трочлано Предсједништво је, уз то, надлежно и за именовање амбасадора у дипломатско-конзуларној мрежи БиХ, уз став да се ниједан члан, оном другом, односно трећем неће мијешати у избор кадрова у дипломатији из квоте која им припада и на локацијама које их сљедују.

Ипак, Српска годинама упозорава на погубност политике коју спроводи амбасада у Њујорку гдје су Бошњаци или блиски њима најчешће на позицији амбасадора и, уз то, често "забораве" да им је шеф Предсједништво БиХ, гдје се одлуке доносе консензусом, а не само један од тројице или чак министар иностраних послова БиХ.

У Генералној скупштини Уједињених нација прије неколико дана усвојене су двије резолуције, а односиле су се на украјинско-руски сукоб. Иза једне су биле Украјина и ЕУ, а друга је била америчка, уз коју је додат амандман ЕУ те је и сама Америка приликом гласања била суздржана након измјена.

За такозвану "европску" резолуцију гласале су 93 земље, укључујући и БиХ, док је против било 18 држава, међу којима Русија, Бјелорусија, Мађарска и САД, а 65 земаља је било суздржано .

Министарство иностраних послова у Савјету министара затражило је, наиме, прије дана за гласање став од Предсједништва БиХ у вези са Резолуцијом о успостављању мира у Европи, коју је администрација предсједника Доналда Трампа поднијела УН-у, као и о приједлозима других спонзора на исту тему. Бошњачки члан Денис Бећировић одбио је да се изјасни о овом питању, а само је српски члан и предсједавајућа Предсједништва Жељка Цвијановић подржала приједлог САД-а, додајући да остаје на снази обавеза тамошњег амбасадора БиХ Златка Лагумџије да не дјелује једнострано у УН-у.

Професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву Срђан Перишић каже за "Глас" да та узурпацијa спољне политике бошњачким политичарима не доноси никакву корист, већ само траже потчињавање страном фактору.

- Досад су били потчињени америчком амбасадору, а од када је Мајкл Марфи отишао, а Трамп направио промену, они траже новог господара на западу, а виде га у Француској, Немачкој, Великој Британији. Почели су да у том делу запада траже уточиште. То се види на резолуцији у УН-у гдје су их подржали, а то лутање у вечном тражењу страног фактора којем ће се потчинити, све је повезано са унутрашњом политиком борбе против Српске. С друге стране не виде геополитичке промене у свету, јер чекају готова решења – закључио је Перишић.

Лагумџија ће, наиме, остати упамћен као неко ко је лобирао, а на крају и стао иза резолуције о Сребреници у УН-у те као дипломата који је, без става Предсједништва усљед различитих погледа на сукоб на истоку, сврстао БиХ међу земље које су потписале изјаву УН-а која осуђује агресију Русије на Украјину и позива на прекид рата и повлачење руских трупа.

Цвијановићева je, наиме, лани поднијела кривичну пријаву против њега због злоупотребе службеног положаја, напада на уставни поредак и свега што је Лагумџија прекршио, додајући да је он радио самостално.

Он је чак, прије неколико година док је био министар иностраних послова, упозораван од тадашњег српског члана Предсједништва БиХ да је директно прекршио Устав, између осталог, и инструкцијом представнику мисије БиХ при УН-у да током гласања у Генералној скупштини подржи резолуцију о Сирији. Резолуције нису обавезујући акти, али указују на политички правац.

Лудачка опсесија

Дипломата Слободан Шоја је једном приликом, осврћући се управо на начин на који се домаће дипломате понашају, за "Глас" оцијенио да су спољна политика и дипломатија слика и огледало свих наших унутрашњих слабости и различитих погледа. Рекао је и да је свака мултилатерална мисија важна, али најважнији је Њујорк.

- Ту мисију посебно помињем, јер код нас постоји нека дјетињаста лудачка опсесија и жеља да у Њујорку буде одржан намјерно неусаглашен говор у којем би били критиковани властити унутрашњи непријатељи пред људима који не знају гдје је БиХ - казао је Шоја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.