Стефановић, Мектић: Интензивније, отвореније и транспарентније против тероризма

Сарајево - Министар безбједности БиХ Драган Мектић и министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић истакли су данас у Сарајеву да међународна сарадња у борби против тероризма мора да буде интензивнија, отворенија, транспарентнија и конкретнија.

Стефановић је након потписивања Протокола између Министарства безбједности БиХ и МУП-а Србије о сарадњи у области форензичких испитивања и вјештачења, рекао да приоритет мора да буде апсолутна размјена података и свих индиција "како би се било за корак испред сваког терористе".

"Супротстављање тероризму не подразумијева само борбу против оних који узму пушку у руке, већ и против свих који су у ланцу финансирања, подстрекивања и радикализације", рекао је Стефановић на конференцији за новинаре.

Мектић је рекао да у борби против тероризма земље не би требало да имају тајни између себе него да треба да дијеле обавјештајне податке и информације.

"Немогуће се против овог глобалног зла борити тако што ћете се затворити у своје националне границе", истакао је Мектић.

Он је рекао да ће потписани протокол о сарадњи у области форензике допринијети јачању форензичких капацитета двије земље, посебно у области биолошке и генетске ДНК анализе, форензике, компјутерских система, хемијско-физичких и токсиколошких вјештачења, те адекватном организовању, опремању и кадровском попуњавању лабораторија за форензичка вјештачења.

"Форензика најчешће и одлучује хоће ли неко дјело коначно бити доказано. На добрим форензичким вјештачењима најчешће се и заснивају дугогодишње затворске казне", истакао је Мектић.

Делегације Министарства безбједности БиХ и МУП-а Србије разговарале су данас и о сарадњи у борби против организованог криминала, спречавању трговине оружјем и избјегличкој кризи.

Кад је ријеч о спречавању трговине оружјем, Мектић је навео да се то односи на лако или наоружање двојне намјене, што се, прије свега, односи на експлозив, експлозивне направе и лако наоружање које се користи у терористичке сврхе.

"Велики дио наоружања кориштен у ратовима на простору западног Балкана данас се налази изван сваке контроле и често је предмет кријумчарења и користи се за извођење терористичких напада", нагласио је Мектић.

Према његовим ријечима, БиХ већ 10 година ради на спречавању илегалне трговине и кријумчарења оружја са подручја БиХ према западној Европи.

"Прије неколико година пресијецали смо те канале и извршили одређена хапшења, а један број лица са подручја општина Лакташи и Челинац био је и процесуиран", подсјетио је Мектић и додао да балканска рута кријумчарења оружја није прекинута.

Он је рекао да није констатовано да оружје кориштено у терористичком нападу у Паризу има везе са БиХ и Западним Балканом, али да постоје подаци о сталном постојању кријумчарског канала који иде са подручја западног Балкана ка западној Европи.

"Постоје иницијативе да на западном Балкану буде формирана регионална мрежа експерата како би се на простору региона борили против кријумчарења оружја, јер је чињеница да на подручју западног Балкана постоји још прилично велика количина оружја двојне намјене које је предмет кријумчарења", истакао је Мектић.

Он је навео да је постигнута општа сагласност између БиХ, Србије и Црне Горе о успостављању те регионалне мреже експерата.

Стефановић је рекао да је ова иницијатива важна, не само због безбједности западне Европе него и земаља западног Балкана, како би се покушало доћи до што већег броја комада илегалног оружја.

Према његовим ријечима, између Србије и Француске постојала је сарадња неколико седмица прије терористичког напада у Паризу и откривена је група кријумчара оружја између двије земље и ухапшено више лица.

"И даље радимо заједно са француским колегама и утврђујемо све чињенице и околности у вези са оружјем кориштеним у нападима у Паризу", навео је Стефановић.

Кад је ријеч о избјегличкој кризи, Мектић је рекао да ће БиХ, уколико се нађе на путу избјеглица, користити искуства Србије.

Он је истакао да је БиХ добила захтјев Њемачке за враћање по убрзаној процедури око 3.900 држављана БиХ који имају статус лажних азиланата и да ће наредних дана са Њемачком бити прецизирани детаљи у вези с тим.

"Ријеч је лицима која су послије либерализације визног режима отишла у Њемачку и на одређени начин представљала пријетњу по безвизни режим за грађане БиХ", нагласио је Мектић.

Када је ријеч о миграцијама, Стефановић је навео да је од почетка године кроз Србију прошло више од 600.000 људи, што је велико оптерећење за Србију и што сама не може да ријеши.

"Питање је шта је генерални план на које може само да одговори Европа јединствено. Морамо да добијемо одговор да ли ћемо мигранте који немају право на азил у ЕУ враћати, на који начин ћемо поступати у тој ситуацији, да ли ће свака земља доносити своја правила и бранити своје границе како она сматра да треба или ћемо то учинити у договору са јединственом европском политиком", констатовао је Стефановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.