Став пословне заједнице у Српској о најновијем приједлогу за обрачун најниже плате: Рачуница основ за разговоре

БАЊАЛУКА- Било какво ново повећање трошкова предузетницима могло би оставити несагледиве посљедице по привреду Републике Српске, због чега је потребно детаљно анализирати и најновији приједлог о питању најниже плате у Српској за ову гоину.

Став је то Уније послодаваца РС након што је предсједник Српске Милорад Додик казао да ће највјероватније најнижа плата остати 900 КМ за једноставније послове, док би за средњу стручну спрему требало да буде повећана на 1.000, а за високу на 1.200 КМ.

- То још није договорено. Видјећемо. Позваћемо послодавце и синдикат. Сматрамо да та диференцијација треба да се направи. Требало би да буде укинут и порез на плату за гарантовани дио - казао је Додик.

Представници пословне заједнице сматрају да би додатни трошкови оставили несагледиве посљедице за привреду Српске која, према свим подацима, биљежи пад у 2024. години.

- Првенствено трпи прерађивачка индустрија, која је смањила и број радника. То са собом носи негативне ефекте. Ове године очекују нас још већи изазови јер смо директно везани за привреду ЕУ. У таквим условима битно је да се не повећавају знатно трошкови пословања у било којем сегменту, а ми већ имамо поскупљење струје - казао је "Гласу" предсједник Уније послодаваца РС Зоран Шкребић.

Уколико би дошло, наглашава,до повећања и других трошкова, прије свега рада, привреда Српске би била све неконкурентнија уз додатне проблеме који долазе због кризе у Европској унији.

- Када је ријеч о Додиковом приједлогу,нешто слично је у претходним годинама најављивао и премијер Српске Радован Вишковић,али никада нисмо добили приједлог који би то износ и прагови били. Оно што је сигурно јесте да такав модел нигдје не постоји и ако би којим случајем дошло до спровођења неког таквог приједлога, то се никако не смије радити без претходно урађене анализе - навео је Шкребић.

Навео је да би поменута анализа требало да покаже да нити једно предузеће не би требало да остане на ниском нивоу профитабилности, односно да дође у ситуацију да се гасе радна мјеста и да се привредна друштва затварају.

Такође, у овом сегменту, наглашава,посебну пажњупотребно јеобратити на јавна предузећа која су у проблемима.

- Јавна предузећа су једна од основа комплетне привредне активности у Српској и на њихов рад се надограђују и сва друга предузећа, посебно она из дрвопрерађивачке индустрије. Морамо добро процијенити шта се може десити.Могли бисмода угрозимо један велики дио привреде јер немогућност пословања "Шума РС" угрожавала би рад дрвопрераде, која је у 2023. години биљежила милијарду марака извоза, а у прошлој има пад од 36 одсто - наглашава Шкребић.

Наглашава и да без детаљне анализе и значајнијих пореских растерећења не треба улазити и доносити на пречац одлуке о најнижој плати у Српској.

- У ранијем периоду није било најаваопитању пореског растерећења. Тек идућих дана моћи ћемо рећи нешто више шта би значило пореско растерећење, односно да минималне плате буду неопорезиве - казао је Шкребић.

Подсјећа да је у претходном периоду,док је минимална плата била 700 марака,1.000 КМ биланеопорезива плата.

- Тих 700 марака тада је било прерачунато у бруто. Када је дошло до повећања плате на 900 марака,тражили смо да се неопорезиви дио повећа на 1.300 јер је 900 марака у бруту 1.344 марке. То се није десило. Најновији приједлог имао би позитивне ефекте и смањио оптерећење, али колико би износили ти ефекти, мораћемо да израчунамо идућих дана  - закључио је Шкребић. 

Годинама без договора

Социјални партнери у Српској, односно синдикат и послодавци, годинама већ не успијевају да се договоре колико би требало да износи најнижа плата у Српској. Због тога Влада Српске, када исцрпи сваку могућност, прелама и одлучује коликиће бити минималац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.