Становници штеде новац за црне дане

БAЊAЛУКA - Штедња становника Републике Српске у банкама порасла је у 2011. години, али тај тренд не одсликава побољшање животног стандарда, јер највише штеди радничка класа која се прибојава прогноза да нас чекају још црњи дани, сматрају економисти.

Према подацима Aгенције за банкарство РС, штедња становништва на крају прошле године износила је 1,2 милијарде марака. То је за 194 милиона марака или 18 одсто више у односу на крај претходне године.

Иако банкари повећање штедних улога описују као раст повјерења у банке, аналитичари сматрају да је то посљедица страха становништва од блиске будућности.

- Имајући у виду структуру штедње, њен пораст одражава страх становника од развоја ситуације у будућности. Многи становници штеде због бојазни да ће изгубити посао и да ће им тај новац бити једини извор за преживљавање - истакао је економиста Вујо Вукмирица.

Он истиче да за разлику од великих штедиша, који свој новац углавном чувају у реномираним иностраним банкама, већина становништва нема велике штедне улоге и повјерила их је домаћим банкарима.

- Они покушавају да и скромном штедњом колико-толико смање страх од онога што их чека ако се обистине прогнозе експерата да ће 2012. и 2013. бити године нове економске кризе. Људи због кризе и страха да их чека још гора ситуација издвајају новац и штеде колико могу. Неки од њих се због штедње одричу многих ствари на које су до сада трошили новац - рекао је Вукмирица.

Економски аналитичар Зоран Павловић рекао је да у вријеме економске кризе становништво стеже каиш на свакодневним потребама, али и одгађа планирана улагања за боља времена.

- Многи људи због страха избјегавају куповину некретнина или аутомобила и радије се одлучују да новац чувају у банкама. Чак се и становници са ниским примањима одлучују да одвајају новац за штедњу у банци, јер очекују још црње дане. У кризним годинама штедња новца је најсигурнија инвестиција и многи се сигурно воде тиме, због чега можемо очекивати тренд раста штедње - рекао је Павловић.

Секретар Покрета потрошача РС Драгован Петровић рекао је да се половина становника Српске бори да са ниским примањима покрије основне трошкове живота, а да при том одваја новац и за штедњу.

- Живот је све тежи, јер нас свакодневно оптерећују поскупљења. Цијене горива расту, а то повлачи за собом таласе поскупљења. Привреда је на климавим ногама и становништво се плаши још тежих дана. Несигурност у радно мјесто подстиче људе да штеде новац. Због тога стежу каиш и одвајају колико могу у банку да би што спремније дочекали нови удар кризе - рекао је Петровић.

Извршни секретар Удружења банака БиХ Мијо Мишић сматра

да повећана штедња указује да становници имају све више повјерења у банкарски сектор.

- На тржишту нема других алтернативних могућности да се новац уложи и заради, због чега су банке постале најсигурнија мјеста да се колико-толико заради - рекао је Мишић.

Штедња становника Српске из године у годину расте, а на крају 2010. године у банкама су чували 1,07 милијарди марака, што је за 177,3 милиона КМ више у односу на крај 2009. године.

Да раст штедње није посљедица бољег живота показује и тренд повећања процента такозваних ризичних кредита чија је отплата нередовна. Према подацима Централне банке БиХ, вриједност ризичних кредита на крају септембра прошле године износила је 1,83 милијарде марака, што је за 580 милиона КМ више у односу на исти период 2010. године. Тиме је удио ризичних кредита у првих девет мјесеци прошле године достигао 12,6 одсто укупног кредитног пласмана.

Депозити

Према важећим прописима, које је донијела Aгенција за осигурање депозита, држава гарантује за штедне улоге у банкама до 35.000 марака. Иако је због економске кризе и повећаног ризика за пословање банака тај лимит требало да буде подигнут на 50.000 марака, то се није догодило.

Већина чланица ЕУ гарантује за депозите становника у банкама у висини од 100.000 евра.

Грчка

За разлику од становништва РС, кризом уздрмани Грци новац чувају у сламарицама и масовно повлаче своју штедњу из банака. Због страха од банкрота државе и повратка на националну валуту драхму грчке штедише су од децембра 2009. до истог мјесеца прошле године из комерцијалних банака повукле 63,3 милијарде евра или нешто више од четвртине укупних депозита. Тај тренд је посебно повећан прошле године када је из банака повучено 35 милијарди евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.