Шта требате знати ако желите радити у Шведској, Њемачкој и Норвешкој

Марија Данић из српског одјељења за миграције у Шведској амбасади казала је да је довољно да један члан породице нађе посао, чиме се испуњавају услови за одлазак цијеле породице у ту земљу.

За одлазак у Шведску поребан је само пасош, а сви други услови договарају се са послодавцем. Посао се може наћи преко странице ec.europa.eu/aures, пише Аваз.ба.

Посао је могуће наћи и помоћу познаника и родбине који већ раде у Шведској, познавање језика није обавезно за све струке, посебно ако се ради о занатима, али је познавање енглеског предност.

За послове који захтијевају факултетску диплому потребно је знање језика и нострификација дипломе која траје око пола године.

Слично је и у Норвешкој, гдје је просјечно радно вријеме око 7,5 сати, али је могуће радити и прековремено. Радник годишње добије 30 дана одмора.

Грађани који желе да раде у Њемачкој морају сами наћи фирму која ће их запослити, прелиставањем штампе и контактирањем агенција за запошљавање, али и преко странице  jobboerse.arbeitsagentur.de..

Предност имају они који течно говоре њемачки језик, а просјечна плата износи око 2.000 еура. Трошкове евентуалног љекарског прегледа и превоза обично сноси власник фирме.

Живот у овим земљама је скупљи него у БиХ. У Норвешкој и Шведској скупљи је и до 20 одсто у просјеку него у Њемачкој.

У тим земљама за кирију, комуналије, превоз и храну одлази око 40 одсто зараде. Просјечна кирија  је око 600 еура, а гарсоњера се може наћи и за 400.

Грађевинац може да заради око 2.500, колико и наставник, док стоматолог заради и дупло више.

Најбоље је ако стан и трошкове дијели троје људи, прича за "24sata.rs" Ј. Симоновић која у Шведској ради на одржању зграде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.