Шта се крије иза "тајног" гласања у Предсједништву БиХ: Споменици у политичком пламену

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Комисија за очување националних споменика, као ријетка институција која је успостављена Дејтонским споразумом, поново је врућа тема на овдашњој политичкој сцени, а до тога је дошло након гласања у Предсједништву БиХ и усвајања одлука које су, према тумачењима званичника Српске, антидејтонске.

Комисија је, наиме, основана Анексом осам Дејтонског споразума и Одлуком о Комисији за очување националних споменика Предсједништва из 2001. Од разрјешења међународних чланова у мају 2016. Комисија броји три члана, од којих је један из Српске, а који акта усвајају консензусом.

Ова институција је посљедњих година била често у жижи интересовања јавности због појединих одлука из њене надлежности. 

Нове полемике и турбуленције су кренуле након што су прије неколико дана објелодањени детаљи са сједнице Предсједништва БиХ, одржане још у првој половини јануара, на којој је прегласан српски члан у тој институцији.

Тада је, наиме, према медијским наводима, изгласана одлука којом се укида и могућност вета у тој комисији и враћање страних чланова који су, одлуком Предсједништва БиХ у којем су тада били Бакир Изетбеговић (СДА), Драган Човић (ХДЗ БиХ) и Младен Иванић (ПДП), удаљени прије десет година из те институције, уз прецизирање новог начина одлучивања.

Својеврсни повратак на старо стање је погурао, наиме, Денис Бећировић који је бошњачки члан Предсједништва БиХ. Српски члан Жељка 
Цвијановић је била против док је "за" гласао и хрватски кадар Жељко Комшић (ДФ) који је, након неколико дана предомишљања, као предсједавајући у овом моменту и потписао одлуку према којој би у тој комисији убудуће, уз домаће, требало да се нађу и два члана које, на приједлог генералног директора УНЕСКО-а, именује Предсједништво БиХ.

Комисија ће, према спорном акту, доносити одлуке већином гласова укупног броја чланова, а овај случај је показао различито тумачење прописа. 

У Секретаријату Предсједништва БиХ нисмо успјели добити појашњења, али о овоме није било ријечи ни у саопштењу послије сједнице.

Предсједништва у јануару. Изјаву је, с друге стране, дала члан Комисије из Српске Анђелина Ошап Гаћановић.

- Одлука Предсједништва БиХ од 12. јануара 2026. представља у потпуности антидејтонско дјеловање. Одлуком се поништава статус независности који Дејтонски мировни споразум додјељује Комисији, а Предсједништво БиХ на себе преноси овлашћења да уређује рад Комисије која му тим споразумом не припадају - навела је Ошап Гаћановић. 

Уређење рада Комисије је, тврди, искључива надлежност саме Комисије. 

- Предсједништво је у складу са Анексом осам надлежно само за именовање њених чланова и ни на који начин не може подредити независну Комисију себи, јер такво шта није предвиђено Дејтонским споразумом - каже она.  

Дијелови одлуке Предсједништва донесени су, тврди, у потпуној колизији са Анексом осам Дејтона и не могу да произведу правно дејство. 

- Медијске изјаве представника кабинета Комшића и Бећировића упућују да је Предсједништво потпуно свјесно да су одредбе одлуке донесене "ултра вирес" и да су непримјењиве у раду Комисије јер су у директној колизији са одредбама Анекса осам, те да актом ниже правне снаге Предсједништво БиХ не може дерогирати, мијењати и ограничавати и условљавати оно што је прописано Анексом осам, а што се посебно односи на овлашћења Комисије из члана VII Анекса осам и хијерархију у доношењу одлука у институцији - навела је у писаној изјави за "Глас Српске".

Предметна одлука, тврди, нема стварну сврху именовања страних чланова Комисије како се приказује у јавности. 

- У питању је поништавање њене независности, њеног досадашњег уређења и дејтонског карактера, а да би се путем административних измјена, процедура и надлежности институција превела на управну организацију, те користила као оружје у грађевинским и планским ратовима супротстављених политика у ФБиХ. То смо могли и да видимо уживо са овим оптуживањима и нападима једних на друге. Већ сада рад Комисије је потребно заштитити од политичког дјеловања које је уведено у Комисију од 2022. године, када два члана из ФБиХ постају и посланици у кантоналним скупштинама и користе механизме Комисије за фаворизовање, контролу и заустављање инвестиција опонентних политика - навела је. 
Политичка борба око регулационих планова и инвестиција у ФБиХ потпуно је, поручила је, парализовала рад Комисије на њеном основном мандату - додјели статуса националних споменика и искомпромитовала независност. 

- Одлука Предсједништва БиХ представља авантуристички наставак ових дјеловања - закључила је Ошап Гаћановић. 

У Комисији за очување националних споменика су и Фарук Капиџић и Зоран Микулић, именовани 2021. на мандат од пет година. 

Цвијановићева најавила реакцију 

Жељка Цвијановић тврди да је Секретаријат Предсједништва БиХ морао да третира одлуку о Комисији као спољнополитичко питање, а не да је упути на потписивање предсједавајућем Комшићу, због чега ће, каже, и искористити све доступне механизме да ово на првој наредној степеници заустави.

- Ова тема је делегирана од стране Бећировића да би се придобила бошњачка јавност, а не да би се ријешио конкретан проблем, а Комшић је подлегао притиску те јавности и потписао одлуку - оцијенила је Цвијановићева. 

Секретаријат Предсједништва БиХ је, подвукла је, морао да третира одлуку као спољнополитичко питање и да је у складу с тим упути на неку од идућих сједница, односно на други круг гласања, а не предсједавајућем на потпис.

- Да је спољнополитичка тема, јасно је јер је Комисија регулисана Анексом осам Дејтонског споразума који је међународни споразум. Јасно је и због тога што је предложеном одлуком предвиђено да генерални директор УНЕСКО-а номинује два члана Комисије, што је такође јасан елемент спољне политике - појаснила је Цвијановићева у писаној изјави.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.