Шта се крије иза све чешћих приједлога за укидање права вета у Бриселу?

БАЊАЛУКА - Да Европска унија, односно њене поједине чланице, заиста желе примити у своје друштво и земље западног Балкана, то би одавно урадиле и не би им за требало укидање права вета и увођење квалификоване већине.

Каже ово за "Глас Српске" магистар међународних односа и дипломата Лучиано Калужа  коментаришући све чешће полемике унутар ове заједнице о евентуалном укидању вета, а које би наводно могло утицати на блокаде за земље кандидате са простора западног Балкана и убрзати њихов пријем у ово елитно европско друштво.  Њемачка и Словенија покренуле су 2024. године иницијативу кроз тзв. нон-пејпер, да овај вето буде укинут и да се одлуке доносе квалификованом већином, а да би се наводно убрзали преговори о проширењу Европске уније. Овај приједлог у међувремену је подржан и од стране других европских земаља, међу којима су Француска и Холандија.

Да ли ово, а с обзиром на сва дешавања у свијету, заиста може убрзати поменуте претприступне процесе? Калужа каже да као прво треба поменути да се ради о нон-пејперу, незваничном документу, а каквих је у протеклом периоду било  много те да они представљају један неформални акт с којим се у ствари тестира јавно мњење.

- Мислим да БиХ није ни близу тога да у некој догледној будућности отвори процес преговора о њеном евентуалном уласку у ову заједницу. То се једино може  промијенити у случају неких нових и већих геополитичких превирања и турбуленција, које би евентуално приморале Брисел да промијени своју одлуку. У некаквим мирнодопским околностима тако нешто готово је немогуће, јер БиХ није више ни у европској чекаоници. Ма шта ми гледали и слушали БиХ још дуго неће бити на њиховој агенди - наводи Лучиано.

Сматра да је то тако иако заступа став да је БиХ данас потребнија Бриселу него Брисел БиХ. Како каже, овдашњи простори, политички и економски важни су Бриселу, како због геополитичког положаја и ресурса, тако и када су у питању миграције. Нажалост, упозорава, постоји и један број држава чланица које иду корак даље те од БиХ желе направити државу у формату који би њима одговарао, што подразумијева да сва три народа не би имала равноправни статус.

Појашњава да иницијатива о укидању вета и увођењу квалификоване већине приликом доношења одлука унутар Европске уније постоји још одраније. О томе се посебно почело полемисати након отпочињања ратних сукоба у Украјини, јер су поједине земље чланице имале различите ставове, погледе и наративе од оног који је успостављен од стране највиших бриселских званичника.

- То је онда отворило и ово питање начина усвајања одлука. У Европској унији, откада је основана, одлуке су увијек усвајане консензусом. Уколико би дошло до прегласавања, онда се  поставља питање шта би било од ове заједнице, јер би то омогућило многе злоупотребе и довођење појединих земаља чланица у неравноправан положај - категоричан је  Калужа.

Да Европска унија, како додаје, има поштене намјере према балканским земљама, онда би се на поменути приједлог о увођењу квалификоване већине могло рећи да је у ствари нешто добро. Сматра да се иза свега ипак крију мотиви који немају везе са проширењем, а поготово ако се сагледају сва дешавања у свијету.

Слично мишљење има и професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву Срђан Перишић, наводећи да се иза оваквих и сличних приједлога крије у ствари покушај увођења потпуне контроле ове заједнице од стране неколицине најзначајнијих земља чланица Европске уније.

- То би прије свега представљало велики удар на земље попут Мађарске и Словачке,  али и још неких других држава, рецимо Италије, које се противе неким одлукама Брисела, јер имају другачије виђење дешавања у свијету. Ако би био укинут вето, то би довело до прегласавања те би отворило и питање  смисла даљег постојања ове уније, јер би она била претворена у заједницу коју ће у потпуности контролисати Њемачка и рецимо Француска, двије државе у којима се и даље одржао један глобалистички концепт власти. То би онда значило потчињавање свих осталих држава Берлину и Паризу - истакао је Перишић за "Глас Српске". 

Сматра и да би ово имало негативне посљедице и по балканске просторе, а нарочито по Србе, јер би укидање вета омогућило овим државама да лакше дисциплинују и земље које се налазе ван ове заједнице, па и Републике Српске, којој је већ пријећено разним санкцијама.

- Прича да би ово право вета требало укинути да би између осталог био и убрзан и процес придруживања балканских земаља, далеко је од истине. Ово само открива прави карактер те једне неолибералне глобалистичке политике која нажалост још доминира унутар Европске уније, а која жели успоставити пољуљану контролу унутар ње, али и на балканским просторима - поручио је Перишић.

Начин одлучивања

Могућност вета иначе постоји и приликом додјеле статуса кандидата, отварања преговора, као и током коначне ратификације уговора у националним парламентима. Другим ријечима, државе чланице имају огроман простор да утичу на темпо и исход процеса придруживања овој заједници. Када је у питању евентуално увођење квалификоване већине, предложени принцип подразумијева да одлуке могу бити донесене ако их подржи 55 одсто чланица које представљају најмање 65 одсто укупног становништва Европске уније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.