Шта се крије иза посљедњег маневра мањих странака у парламенту Српске

Ведрана Кулага Симић 23.12.2024 15:29

Фото: Шта се крије иза посљедњег маневра мањих странака у парламенту Српске

БАЊАЛУКА - Парламентарне странке у Републици Српској и из власти и опозиције увелико сагледавају стање по локалним одборима и именују повјереништва тамо гдје мисле да могу и морају да остваре далеко боље резултате већ 2026. С друге стране, свједоци смо и спајања посланичких клубова мањих партија из владајуће коалиције, а аналитичари у томе виде покушај да и на наредној провјери воље бирача пређу изборни праг и спасу себе од нестанка са политичке сцене.

Мандате у републичком парламенту послије избора 2022. године освојило је укупно 11 политичких субјеката, а међу њима су ДЕМОС, СПС, ДНС и НПС чија су се руководства недавно одлучила на својеврсни заокрет.

Тако су први заједнички посланички клуб направили ДНС Ненада Нешића и НПС Дарка Бањца, а потписаним коалиционим споразумом дефинисано је да ће заједно имати листе на изборима 2026. године те најављено да ће имати и координационо предсједништво са 20 чланова, односно по десет из сваке од њих. Све с циљем да, како су поручили лидери, у наредном периоду добију озбиљну снагу.

У Народној скупштини Републике Српске формиран је и нови клуб који чине посланици ДЕМОС-а Недељка Чубриловића, странке која је запала у велики унутарпартијски расцјеп, и СПС-а на чијем је челу Горан Селак. И они су, након што су објелоданили договор, нагласили да је циљ јачање сарадње и ефикасније заступање интереса грађана Републике Српске кроз јединствен и координисан наступ у републичком парламенту.

Политички аналитичар и социолог Драго Вуковић за "Глас Српске" истиче да процеси уситњавања или укрупњавања партија послије избора нису новост на домаћој политичкој сцени. Све то зависи и од резултата на изборима.

- Неке странке током свог трајања постепено слабе, неке чак и нестану или постају потпуно маргиналне. У тим ситуацијама тражи се спас и кроз уједињeње, обично са исто тако малим и слабим партијама, али мислим да се, без обзира на те покушаје, неће зауставити процес пропасти малих странака. Данас је у најгорем стању ДЕМОС и нисам сигуран да ће та странка преживјети до идућих избора. Занимљива је чињеница да је, на примјер, ДЕМОС у Бијељини на овим изборима постигао до сада најбољи резултат, али да је та странка потпуно урушена и практично распуштена. Логично је да ће пут спаса потражити уједињењем или утапањем у неку другу партију - оцијенио је Вуковић.

Нешто другачија ситуација је, сматра, са НПС-ом и ДНС-ом, гдје уједињење може довести до "неког опоравка двије партије које су такође у некој кризи".

- Нисам сигуран да су ти процеси уједињења у озбиљнијој вези са чланством ових партија које вјероватно није ни консултовано. Избори 2026. су важан фактор и мотив у трагању за политичким преживљавањем до тада - истакао је Вуковић.

Дао је и оцјену тренутне ситуације на домаћој политичкој сцени.

- Свједоци смо озбиљне кризе политике. Уситњеност политичких субјеката је дефинитивно контрапродуктивна за политику. За оздрављење политике је потребно започети процес укрупњавања партија и ићи у правцу стварања два, три јака блока и најмање двије јаке партије које би се смјењивале на власти. То је дугогодишња пракса развијених земаља западне демократије. Тако би се из политичког живота елиминисали политички паразити који генеришу интересну политику, криминал и корупцију - навео је Вуковић.

Политиколог Мирко Матић сматра да ће идући избори детерминисати правац кретања Републике Српске.

- На претходним изборима могли смо видети да су мање партије оствариле лоше резултате и од избора 2026. зависи њихова егзистенција. Странке које не пређу цензус не могу ни опстати, стога можемо очекивати и предизборне коалиције са циљем уласка у Народну скупштину, сабране би можда и могле прећи цензус. Сведочили смо савезу ДЕМОС-а и СПС-а у Скупштини општине Гацко, и сигурно је да ћемо све чешће виђати овакве потезе мањих партија. Ово су легитимне коалиције, али ове странке повезује само интерес, не идеологија, што такође значи да су оне и краткорочне - истакао је Матић за "Глас".