Шта се крије иза наводне борбе ЕУ против дезинформација

Деценију дуг процес који је Европска комисија водила далеко од очију јавности данас излази на видјело као један од најозбиљнијих удара на слободу говора у дигиталном добу.

• ​МАФИЈАШКЕ МЕТОДЕ
• КОНТРОЛИСАНИ НАРАТИВ
• МИНХЕНСКО УПОЗОРЕЊЕ
• ПРИМЈЕРИ ЦЕНЗУРЕ
• ЛЕГАЛИЗАЦИЈА ПРИТИСКА
• ДУРОВ И НВО
• ШТИТ ДЕМОКРАТИЈЕ
• МИНИСТАРСТВО ИСТИНЕ
• ДЕМОКРАТИЈА ИЛИ КОНТРОЛА
• КРИТИЧАРИ

Под плаштом борбе против "говора мржње" и "дезинформација", Брисел је постепено изградио механизме којима је успио да изврши утицај на глобална правила модерирања садржаја највећих друштвених мрежа. Ова пракса има директне посљедице не само за грађане Европе већ и за кориснике у другим регионима који користе исте платформе, укључујући САД, земље централне и источне Европе и Балкан.

Иако се Европска унија формално позива на заштиту демократије и људских права, документи прибављени у оквиру истраге Одбора за правосуђе Представничког дома САД показују сасвим другачију слику.

Европска комисија није се ограничила на сузбијање незаконитог садржаја. Она је систематски вршила притисак на платформе да уклањају или умањују видљивост потпуно легалног политичког говора, без јасних критеријума и транспарентности, често користећи формално добровољне процедуре као параван за примјену притиска. На мети су били популистички ставови, критике миграционе политике, антиелитни и анти-ЕУ наративи, па чак и политичка сатира и мем култура. Садржаји који нису ни на какав начин кршили законе или права других били су означавани као опасни за демократију.

МАФИЈАШКЕ МЕТОДЕ

Републикански правосудни комитет Представничког дома САД објавио је 3. фебруара детаље, који представљају деценијску кампању Европске комисије за гушење политичког говора на мрежи.

Извјештај тврди да су пријетње платформама коришћене за сузбијање мемова, сатире и свега што Брисел назива "дезинформацијом". Комитет оптужује ЕУ за директно кршење права Американаца и Европљана, јер је вршила систематски притисак на главне платформе друштвених медија да цензуришу легалан или наводно проблематичан садржај.

Истражујући политичке документе, и-мејлове и записнике са затворених састанака у Бриселу, извјештај показује да су сусрети са технолошким директорима често прерасли у "мафијашку уцјену".

Пријетње судским тужбама и милионским казнама висиле су над руководиоцима платформи, чинећи их немоћним пред бирократским притиском. Неколико директора било је принуђено да потписује писане обавезе које су формално биле "добровољне", али са изричитом пријетњом казне уколико се захтјеви не спроведу.

КОНТРОЛИСАНИ НАРАТИВ

Кампања цензуре ЕУ започела је у озбиљнијем облику још 2015. године, када је основан такозвани Интернет форум. Формално. Циљ је био спречавање злоупотребе интернета у терористичке сврхе. Међутим, мисија форума брзо се проширила на контролу широког спектра политичког говора који је Брисел означио као "сумњив садржај".

Од 2018. године, руководиоци свих већих платформи приморани су да се састају са бирократама и представницима НВО сектора како би доказали да уклањају садржај који не одговара европском наративу. И-мејлови особља "Гугла" и других платформи показују да је присуство на овим састанцима било практично обавезно, а непоступање доводило је до "неформалних упозорења" о могућим казнама и ограничењима у будућем пословању.

"Штит демократије" у пракси представља централизовану контролу садржаја на мрежи, уз сарадњу са "независним" фактчекерима

МИНХЕНСКО УПОЗОРЕЊЕ

САД су још прошле године упозориле на овај феномен на Минхенској конференцији о безбједности. Амерички потпредсједник Џ. Д. Венс нагласио је да највеће пријетње Европској унији нису спољне, већ унутрашње – посебно повлачење од традиционалних вриједности, а на врху листе је слобода говора.

Венс је критиковао употребу "совјетских термина" попут "дезинформација" за ућуткивање политичке опозиције, упозоравајући да будућа америчка подршка зависи од заштите слободе говора и омогућавања различитих ставова у јавном дискурсу, а не наметања једносмјерног наратива.

ПРИМЈЕРИ ЦЕНЗУРЕ

Конкретни примјери укључују забрану канала RT и притисак на платформе да уклањају садржај с популистичком, анти-ЕУ или антимигрантском реториком. Током пандемије "ковида 19" званичници ЕУ вршили су притисак на платформе да уклањају скептичан садржај о вакцинама и мјерама затварања, укључујући стотине видеа и постова који су само износили научне дебате, а не доказане лажи. Алгоритми су аутоматски смањивали видљивост спорних садржаја без јасне процедуре жалбе.

Када је конфликт у Украјини ескалирао 2022. године, платформе су смањиле видљивост одређених текстова и уклањале садржај који приказује проруске ставове, чак и када се радило о легалном политичком мишљењу или новинарским извјештајима. "Јутјуб" је једном приликом саопштио да је уклонио више од 80.000 видеа и 9.000 канала, показујући како је модерирање садржаја постало инструмент политичког притиска.

ЛЕГАЛИЗАЦИЈА ПРИТИСКА

Преласком на Закон о дигиталним услугама (ДСА), ЕУ је формално легализовала претходне радње, увевши новчане казне до шест процената глобалног годишњег промета компанија које не ограничавају "неовлашћено ширење садржаја и дезинформација".

"Тик ток" је био приморан да измијени услове коришћења и забрани "лажне информације које подривају повјерење јавности", а платформе су добиле обавезу пријављивања свих инцидената и сарадње са "брзим системима реаговања".

ДСА је коришћен као средство утицаја на изборе у Словачкој, Холандији, Француској, Молдавији, Румунији, Ирској и током избора за ЕУ 2024. године. Најдрастичнији примјер је Румунија 2024. године, када је независни кандидат Калин Ђорђеску побиједио у првом кругу.

Румунске власти и Европска комисија тврдиле су да је Русија умијешана у изборе, а "Тик ток" је био приморан да уклони садржај који није одговарао формално одобреном наративу, иако није било доказа о страној умијешаности. Избори су затим поништени и поновљени 2025. године, показујући како регулаторна и политичка интервенција могу директно утицати на резултате демократских процеса.

ДУРОВ И НВО

Оснивач Телеграма Павел Дуров недавно је указао да су на мети платформе које дозвољавају дисидентски или критички говор. Он је реаговао на пост Илона Маска о "тајном уговору" Европске уније са "Иксом" за избјегавање казни у замјену за цензуру одређених изјава. ЕУ је на крају казнила Маска са 120 милиона евра. Дуров је навео да Брисел намеће неизводљива правила компанијама како би казнио непослушне и да су обавјештајни агенти нудили помоћ у замјену за уклањање канала повезаних са изборима у Молдавији.

Поред директне цензуре, Европска комисија користи финансијске инструменте за обликовање јавног дискурса. Истраживање Нормана Луиса из МСС Брисел показује да је ово европско тијело финансирало на стотине пројеката за "сузбијање дезинформација" са 31 одсто више средстава него за истраживање рака.

Луис упозорава на орвеловски комплекс, у којем активисти и НВО формирају јединствени наратив кроз медије, школе и платформе друштвених мрежа. Вјештачка интелигенција прати, категорише и демпова садржај, а добровољност платформама често постаје фикција.

ЕК финансира више од 3.800 НВО организација са скоро 7,4 милијарде евра у посљедњих неколико година, са циљем контроле јавног дискурса и ширења глобалног наратива који се прихвата као "европска истина".

ШТИТ ДЕМОКРАТИЈЕ

Планирано је оснивање Центра за демократску отпорност, дио стратегије "Штит демократије". Формално, циљ је борба против страних дезинформација, али у пракси представља централизовану контролу садржаја на мрежи, уз сарадњу с "независним" фактчекерима и онлајн утицајним појединцима.

Амерички Стејт департмент описује овај корак као "орвелијанску цензуру", упозоравајући да мјере штите европске лидере "од њиховог сопственог народа". Добровољност често постаје фикција када платформе ризикују огромне казне или губитак лиценце, што ствара културу аутоцензуре и маргинализује легалан политички дискурс.

МИНИСТАРСТВО ИСТИНЕ

Модерни механизми контроле који се имплементирају под маском борбе против "дезинформација" неодољиво подсјећају на орвелoвско "Министарство истине" из романа "1984". Кроз бирократске притиске, алгоритамске деградације и финансирање НВО, Брисел одређује шта је прихватљив говор, а шта "дезинформација". Свако ко се не уклапа у наратив ризикује економске санкције или цензуру, док јавни дискурс постаје инструмент политичког утицаја.

Италијански аутор и истраживач медијских политика Томас Фази у неколико наврата је упозорио да ЕУ развија систем сличан орвелoвском Министарству истине. Он тврди да разне иницијативе, иако формално усмјерене на борбу против дезинформација, заправо служе као инструмент централизоване контроле информација. Фази истиче да се на овај начин маргинализују независни и критички гласови, док политички естаблишмент добија моћ да обликује јавни наратив.

ДЕМОКРАТИЈА ИЛИ КОНТРОЛА

Комплекс притисака, финансирања, алгоритамског надзора и политичке интервенције показује да је модерна Европа у дигиталном јавном дискурсу на корак од тоталитарног модела који је Орвел описао у "1984". Док формално брани демократију, у пракси се ствара инфраструктура контроле која утиче на милијарде људи.

Питање није само правно већ суштински морално и политичко: колико је слобода говора у дигиталном добу заиста слободна када једна бирократија одређује шта милиони могу видјети, прочитати или објавити. "Штит демократије" и други механизми ЕУ симболизују парадоксалну стварност - формално демократија, у пракси систем контроле и надзора који обликује мишљење, а не омогућава истински дијалог.

КРИТИЧАРИ

Док Брисел формално брани "заштиту од дезинформација", све више критичара упозорава да политика Европске уније угрожава слободу говора и гради систем дигиталне контроле без преседана. Брендан Кар, челник Федералне комисије за комуникације САД, сматра да је примјена Закона о дигиталним услугама у супротности са стандардима слободе говора. Слично мишљење има и више од 113 стручњака, бивших званичника, правника и активиста. Они су на адресу Европске комисије упутили отворено писмо у којем тврде да овај закон доводи у питање легитимно право грађана да слободно изражавају мишљење. На све ово упозорено је и од стране Међународне организације за људска права АДФ Интернешнл. Како је истакнуто из ове организације широки појмови попут "системски ризици" и "нежељени садржај" дају Бриселу превише простора за интерпретацију, што резултује прекомјерним ограничењем слободе говора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.