Шта се догађало у априлу 2006. године: Силајџић и Љубић срушили једног предсједника и премијера

“Априлски пакет” уставних промјена предвиђао је знатно проширење надлежности институција БиХ. Према предложеним амандманима, било би укинуто Предсједништво БиХ и уведен предсједник и два потпредсједника БиХ који би били бирани у Парламенту БиХ.

Сљедећа озбиљна уставна промјена тицала се Савјета министара који не би мијењао назив, али би фактички постао влада, о чему свједочи и то да више не би имао предсједавајућег, већ предсједника Савјета, односно премијера.

Када је ријеч о законодавној власти, Парламентарна скупштина БиХ постала би надређена Народној скупштини РС и федералном Парламенту. Представнички дом умјесто садашња 42 бројао би 87 посланика, од чега су три посланичка мјеста гарантована представницима осталих народа. Дом народа би умјесто садашњих пет бројао по седам Срба, Хрвата и Бошњака.

Лидери свих највећих политичких партија од СДА и СДП-а, преко СДС-а и СНСД-а, до ХДЗ-а БиХ подржали су “Априлски пакет”, али у Представничком дому за њега је гласало 26 посланика, што није било довољно, јер није добио потребну двотрећинску подршку од 28 посланика.

Поред лидера Странке за БиХ Хариса Силајџића и шефа тада тек основаног ХДЗ-а 1990 Боже Љубића, чији посланици су гласали против, кључну улогу у обарању овог пакета уставних промјена имали су Мехмед Жилић из СДА, који је мимо партијског става гласао против, те Сеад Авдић, који је напустио СДП БиХ и такође гласао против “Априлског пакета”. Једини српски посланик који је гласао против био је бивши лидер СРС “Др Војислав Шешељ” Мирко Благојевић.

Маратонска сједница на којој је одбачен “Априлски пакет” почела је 25. априла 2006. године и трајала до два часа иза поноћи. Настављена је сутрадан и завршена у 22.50 часова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.