Шта очекује западни Балкан: САД ријешиле Македонију, слиједи БиХ

Бањалука - Након што је ријешен дугогодишњи спор између Македоније и Грчке у вези с именом те земље, многи аналитичари основано претпостављају да ће се САД, које су одиграле кључну улогу у том процесу, сада окренути рјешавању осталих проблема на Балкану.

Наиме, сматра се да су два преостала проблема дијалог Београда и Приштине, односно рјешавање статуса Косова, те БиХ, стари амерички пројекат, који је крунисан Дејтонским споразумом, чедом америчке администрације, који су касније надограђивале и подржавале и републиканске и демократске администрације.

Како нам је речено, у америчком фокусу би прво требало да се нађе Србија, коју и републикански и демократски естаблишмент у Америци сматрају кључном земљом на Балкану за сузбијање за њих нежељеног руског утицаја у региону. Они сматрају да, стратешки гледано, БиХ у овом тренутку нема велики значај, али да схватају да је рјешавање “српског питања”, односно веза Срба и Русије, дјелимично везано и за проблем БиХ.

“Србија је за Америку важнија, али је БиХ формално ближе НАТО-у. Постоје размишљања да се до Србије може доћи преко БиХ, заобилазним путем”, рекао нам је један добро упућени саговорник из Вашингтона.

Милош Шолаја, директор Центра за међународне односе из Бањалуке, слаже се да се рјешавањем питања Македоније може очекивати јаче ангажовање у вези с БиХ и осталим земљама у региону, посебно када су у питању евроатлантске интеграције.

“Сасвим је сигурно да ће и ЕУ захтијевати брже и снажније спровођење договорених политика на западном Балкану, прво према Македонији, али свакако и према осталим земљама. Што се тиче БиХ, ту ће сигурно бити јаче инсистирање у вези с евроатлантским интеграцијама које би сигурно ишле и брже да није било отпора из РС”, каже Шолаја за “Независне”. Предвиђа да ће бити снажнији притисак на институције у БиХ да се унаприједи дискусија о томе шта НАТО значи за БиХ.

Курт Басенер, амерички аналитичар из Савјета за политику демократизације и добар познавалац америчке политике на Балкану, каже за “Независне” да је рјешавање имена Македоније било дугорочан приоритет америчке политике, али да се прилика појавила одласком Николе Груевског, бившег македонског премијера. Сматра да је америчка политика под предсједником Доналдом Трампом заузела национално оријентисан политички курс, који се одражава и на Балкану. Наводи примјер приједлога подјеле Косова између Београда и Приштине, што би, како он каже, могао бити опасан преседан за БиХ.

“Геополитички такмичарски менталитет у САД, али и ЕУ даје балканским владарима више могућности да се одупру јачем увођењу владавине права у својим државама. Русија је у региону проблем не зато што нуди грађанима своје друштвено уређење, него зато што нуди црне аудије политичким кликама”, сматра он. Додаје да у америчкој спољној политици према Балкану нема стратешке визије, већ да се она већ дуже налази на аутопилоту.

“Међутим, и прије Трампа веома мало се радило на било каквој дугорочној стратегији с било које стране Атлантика”, рекао је он.

Иначе, амерички медији спекулишу да је Вес Мичел, сада већ бивши први човјек Стејт департмента за Европу, прије неколико дана поднио оставку управо због Трампа и његове руске политике, те да ће након скорог одласка његовог замјеника у пензију Америка остати без кључних људи у Стејт департменту који се баве Европом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.