Шта је заједничко политичким потресима у БиХ, Молдавији и Румунији

БАЊАЛУКА - Између политичких дешавања и превирања у БиХ и оних у Молдавији могу се повући паралеле, јер је примјетна једна те иста матрица која се, прије свега, манифестује кроз судске прогоне непожељних лица, свих оних који нису на фону глобалистичке политике Брисела, Париза, Берлина и Лондона, центара моћи који још не желе да се одрекну империјалних интереса, па ни након отклона који су САД направиле послије доласка на власт Доналда Трампа.

Према ријечима доктора политичких наука и научног сарадника у Институту за европске студије из Београда Стевана Гајића, та матрица судског прогона високих званичника, а чије се тужбе и пресуде, како каже, режирају по иностраним директивама и спроводе уз реторику и папагајски наратив да то, у ствари, представља борбу против наводног руског малигног утицаја и за европске вриједности, није ништа друго до изговор да се обесмисли и погази воља народа, што прати и рушење устава и важећих закона.

Како каже, европским глобалистима очигледно се жури да у одређеним земљама заврше раније започете послове те да их ставе под своју контролу прије него што Трамп и Путин постигну договор о окончању рата у Украјини.

Слично мишљење има професор на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, члан Економског одбора Српске академије наука и уметности и оснивач Центра за студије Азије и Далеког истока Драгана Митровић. Сматра да се могу повући паралеле између дешавања у Молдавији и Румунији са  онима у БиХ, те да постоји једна матрица, чији су аутори са адресама пребивалишта у Бриселу, Лондону и Берлину.

- Сведоци смо кризе демократије у Европи. Све отвореније се ниподаштава воља грађана, чак и она исказана на изборима. Из поменута три центра моћи вуку све конце, што је посебно приметно у земљама попут Румуније, Молдавије и БиХ у којима покушавају на власт инсталирати своје кадрове или задржати постојеће које су на фону прозападне глобалистичке политике. То њихово деловање приметно је у Грузији и Јерменији.  На овом списку за одстрел налазе се све оне мале земље које покушавају самостално водити суверену политику и саме бирати с ким желе градити политичке и економске савезе. Поменутим центрима моћи у Европи то није у интересу, те је то и један од разлога зашто се и БиХ већ годинама држи под  међународним протекторатом - каже Митровићева.  

Наводи и да је БиХ све само не суверена и демократска држава. Она је, према њеном мишљењу, класична колонија, којом покушава да управља  непризнати губернатор из Њемачке Кристијан Шмит.

- Нажалост, његов легитимитет подржавају политичке елите из БиХ које из тога црпе снагу,  надајући се да ће се на тај начин успешније обрачунати са Републиком Српском која није случајно настала, већ је плод тежњи и борбе српског народа на тим просторима. И то што се сада покушава оспорити одржавање референдума у Српској од стране бриселских званичника, али и британског амбасадора  у БиХ говори како у данашњој западној Европи доживљавају демократију на Балкану. Они сматрају да она није за "мале", те да правила одређују "велики". Сви они који се дрзну да не иду тим њиховим путем постаће предмет разних обојених револуција, прокси ратова и криза - каже Митровићева. 

Наводи и да нису нимало случајни напади на предсједника Милорада Додика, јер се удара на једну од најважнијих институција, покушавајући је обесмислити, али се иза свега крије, како додаје, и то што Српска одржава добре и пријатељске односе са Москвом и Пекингом.

- Све што се у последње време дешава у БиХ до коске је оголело европску политику, али и ону из Сарајева, које су се показале као аутократске. Вуку се потези који растачу БиХ и чине суживот народа све неподношљивијим. То су ретроградне политике. Али те снаге, иако су на издисају, неће одустати од својих намера да се обрачунавају са људима који на Берлин, Брисел и Лондон не гледају као на света места и не пристају на поданички однос. Власти Српске треба да издрже све те нападе остатака дубоке државе и да буду мудре и стрпљиве, јер време глобалиста пролази - каже Митровићева.

Додаје и да је долазак Доналда Трампа на власт уздрмао њене темеље, али остаци дубоке државе у Европи неће отићи са сцене без борбе. То значи да ће притисци на мање земље само порасти у наредном периоду, све док Трамп и Путин  не нађу времена да се озбиљније позабаве и овим просторима, а што, како је истакла, подразумиjева да овдашње државе коначно добију могућност да саме, без уплитања са стране, воде  своју суверену политику. 

Да су своје прсте упетљали у неке од ових криза, прије неколико дана признала је и бивша шефица УСАИД-а Саманта Пауер која је недавно случајно открила да је ова агенција уложила на десетине милиона долара у Молдавију како би подржала проевропску предсједницу Мају Санду.

Она је том приликом изразила жаљење због чињенице да је амерички предсједник Доналд Трамп обуставио ове операције, те да је то у данашњим околностима проблематично јер би у септембру требало да буду одржани парламентарни избори, при томе напомињући да је Сандуова једва успјела да задржи своју функцију на посљедњој провјери воље грађана. Она је сугерисала да би сада Европа требало да преузме спровођење  ове агенде.

Њене ријечи, иначе, долазе у тренутку када се влада Сандуове већ суочава са све већим оптужбама због обрачуна са политичким неистомишљеницима, поготово оним евроскептичним. Власти у Кишињеву недавно су осудиле гувернерку Гагаузије Евгенију Гуцул, која се залагала за ближе везе са Русијом, на чак седам година затвора, али јој је забрањен и сваки даљи политички ангажман. Гуцулова је након ове пресуде истакла да Европска унија уз помоћ домаћих прозападних политичара ствара либералну диктатуру у Молдавији. Да све иде у том правцу, илуструје и изјава предсједнице Централне изборне комисије Молдавије Ангелике Караман. Она је поручила да, с обзиром на то да Молдавија тежи да постане чланица ЕУ, то значи да Брисел има право да се мијеша и у изборе. Да ли ове ријечи подсјећају на оне које можемо чути из Сарајева, а везане су за Кристијана Шмита, али и британског амбасадора у БиХ?! С друге стране, од руских званичника сасвим супротне изјаве и поруке. Из Москве поручују да је питање примјене Дејтонског споразума кључан фактор у обезбјеђивању стабилности у Републици Српској и БиХ, те да ће Русија учинити све да  као стална чланица Савјета безбједности УН то питање стално држи у фокусу - да се поштују међународно право и споразуми који су потписани, а који се данас од стране појединих западних земаља газе више него икад.  

Румунски сценарио

Уставни суд Румуније у марту ове године потврдио је одлуку Централне изборне комисије да забрани Калину Ђорђескуу учешће у поновљеним предсjедничким изборима у мају. Ђорђеску је крајем прошле године био побједник првог круга гласања. Уставни суд је тада прво признао резултате гласања, а онда их поништио наводно због информација обавјештајне службе да је Русија наводно умијешана у 800 "Тик ток" налога који су подржали Ђорђескуа у кампањи. Централни изборни орган је одбацио његову кандидатуру тврдећи да не испуњава законски прописане услове, јер је, како је образложено у одлуци, кршио обавезу да брани демократију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.