Шта је позадина писма некадашњег официра ВРС због којег ликују у ФБиХ

БАЊАЛУКА - Признање бившег генерала Војске Републике Српске Радислава Крстића, који је у Хагу осуђен на 35 година затвора због злочина у Сребреници, а у ком он указује на своју одговорност изражавајући при томе и кајање, изнуђено је, и резултат контроверзне судске праксе коју је увео предсједник хашког механизма, малтешки судија Кармел Ађијус.

Сматрају ово адвокати, правници и дипломате наводећи да је генерал Крстић вјероватно процијенио да нема другог избора с обзиром на то да му је већ 76 година и да му је ранији захтјев за пуштање на слободу одбијен.

- Крстић је вјероватно постао свјестан да никада неће изаћи из затвора ако не направи ову врсту признања, јер му пуна казна истиче за девет година, значи када буде имао 85 година. Он зна, баш као и остали хашки осуђеници, да му Ађијус неће дозволити пријевремено пуштање без тога - генерални је став наших саговорника.

При томе подсјећају да је Ађијус ову циничну судску праксу увео како би оправдао многе накарадне судске пресуде које је Хашки суд донио у претходном периоду.   

Према ријечима некадашњег браниоца хашких оптуженика Мирослава Васића, интересантно је да је Крстић након 26 година одлучио да призна оно што је све ове године упорно  негирао. Сматра да његова одлука да се огласи поменутим писмом, односно наводним признањем, представља покушај да изађе жив из затвора, подсјећајући да је Крстић до сада претрпио тортуру у затвору.

- И његово здравље је нарушено. Овај чин може бити мотивисан и одлуком да буде пребачен из пољског у естонски затвор, који је познат по изузетном лошим условима. Зато на ово гледам као на његов очајнички покушај да преживи - каже Васић.

Бивши дипломата Бранко Бранковић сматра да се ради о изнуђеном исказу, односно писму које је дато генералу Крстићу да га потпише.

- Познавајући досадашњи рад овог суда, могу слободно рећи да је ово признање плод чисте силе и уцена. Али исто тако треба бити свестан да оно нема никакве правне последице. Па и само гласање о резолуцији о Сребреници у УН показало је шта о овом несрећном догађају мисли више од 100 држава - истакао је Бранковић додајући да вјерује да је Крстић пристао на тако нешто јер је свјестан свог лошег здравственог стања.

Читав случај коментарисао је и вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић поручујући да је сва досадашња хашка пракса била пуна многобројних аномалија, а једна од њих сигурно је и пресуда Крстићу која, како је истакао, представља велики правни преседан.

- Крстић је осуђен за помагање, иако прије тога нико није одговарао за извршење неког кривичног дјела, односно ратног злочина. Увођењем једне такве праксе сви наредни оптужени су били хендикепирани у конципирању своје одбране. Просто је било немогуће доказати чињенице о неким догађајима. Такође, били смо свједоци да је претходних година било много покушаја да хашке пресуде буду наметнуте као једини историјски извор. Наравно да то није могуће, јер се и пресуде односе на појединце. У том свјетлу гледам и на писмо генерала Крстића, као дио његове одбране, за коју његови адвокати сматрају да му могу донијети одређене бенефите. Стога се оно не може стављати у било какву другу конотацију - категоричан је Нуждић.

Крстић је, иначе, први пут овакав захтјев поднио 2019. године, позивајући се на законе у Пољској, гдје је издржавао казну, а према којима је тада стекао право на пријевремено ослобађање. Ађијус је овај захтјев одбацио, баш као и у многим ранијим, али и каснијим случајевима других осуђеника, не осврћући се на мишљења држава у чијем затвору осуђени бораве, односно служе вишегодишње казне. Држао се упорно једне  судске праксе, невиђене до сада, а коју је сам успоставио, према којој је први и основни услов да би неко након двије трећине одлежане казне био пуштен на пријевремену слободу, да мора прије тога потписати признање, односно потврдити све оно за шта га је суд осудио. У новом захтјеву, који је уложио адвокат Владимир Петровић, наводи се да је Крстић, уколико његов захтјев буде одобрен, спреман прихватити све Ађијусове услове за рано пуштање које суд постави. У овом писму се наводи и да би Крстић гласао за резолуцију Уједињених нација о Сребреници, али и да не постоји геноцидни народ, него геноцидни појединац.

Брђанин

Механизам за међународне кривичне судове одбио је до сада све захтјеве хашких осуђеника за пријевремено пуштање на слободу, јер нису показали знакове покајања. Овај постулат Ађијус је увео 2020. С њим се суочио и Радослав Брђанин. Након што је Данска обавијестила суд у Хагу да је према њиховим законима он испунио све услове да га пусте на слободу и да више немају право да га држе у затвору, Ађијус је Брђанина пребацио у хашку притворску јединицу у Шевенингену на даље  издржавање казне. Умро је прије двије године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.