Шта је начелно договорено о исплати 13. плате у Српској

БАЊАЛУКА - Исплата тринаесте плате у Републици Српској без пореза и доприноса неће бити обавезна, али ће бити пожељна, поручује представник пословне заједнице, док с друге стране из синдиката наглашавају да прво треба ријешити законско питање исплате регреса, па онда посезати за другим мјерама.

Број оних којима се у Републици Српској исплаћује 13. плата може се избројати на прсте једне руке, а та тема дошла је у фокус јавности након што је  лидер СНСД-а Милорад Додик послије састанка са представницима послодаваца поручио да је начелно договорено увођење 13. неопорезиве плате.

Из пословне заједнице поручују да су разговарали о много тема са Додиком, али да је највећу пажњу изазвала вијест о увођењу 13. плате. 

- У региону та плата је позната свим фирмама које послују у нормалним оквирима и исплаћују је без пореза и доприноса. Идеја о увођењу 13. плате код нас без пореза и доприноса прихваћена је од стране Владе Републике Српске, али и привредника. Остаје сада да видимо које законе је потребно измијенити да би то било омогућено. Ту је свакако Закон о порезу на доходак али вјероватно и одређене одредбе Закона о раду - казао је "Гласу" предсједник Уније послодаваца Републике Српске Зоран Шкребић и додао да би већ крајем маја могло бити договорено све по том питању.

На питања да ли ће 13. плату послодавци бити обавезни да дају радницима, Шкребић истиче да исплата те плате нигдје у свијету није обавезна те да се она уплаћује на рачуне радника у складу са резултатима рада и могућношћу компанија.

- Међутим, увођење те плате био би корак напријед из разлога побољшања статуса радника. Све компаније, посебно оне са мањим бројем радника, покушаће то да изнесу. То би свакако допринијело и борби против сиве економије, али би се и олакшало привреди да један дио примања радника буде неопорезив. За све то треба испунити и одређене услове. То је оно о чему ћемо разговарати, односно утврдићемо који су то услови и како све прецизирати што се тиче права да се може исплатити 13. плата без пореза и доприноса - навео је Шкребић и додао је управо због тога послата порука да је све начелно договорено.

Наглашава и да би било неозбиљно рећи да је све договорено, а да прије тога није све децидно усаглашено по питању законске регулативе.

- Циљ је да створимо добро рјешење за привреду, али и да се подстакне исплата 13. плате. Постоје компаније у Српској које су и до сада исплаћивале ту плату, али требамо дати вјетар у леђа свима осталима да исплаћују та примања, а да имају одређене олакшице - закључио је Шкребић.

Са друге стране у Савезу синдиката наглашавају да је прича о увођењу 13. плате можда добра намјера, али да има пуно бољих и квалитетнијих рјешења.

- Улазимо у завршну фазу усаглашавања меморандума са Владом Републике Српске о заједничким мјерама, односно о дефинисању низ питања која би ишла у корист унапређења положаја радника. Између осталог, желимо да у Републици Српској утврдимо минималан износ регреса за потребе коришћења годишњег одмора - казао је "Гласу" предсједник Савеза синдиката Горан Станковић.

Наглашава да је садашње стање такво да је то законом прописано као обавеза, али с обзиром да не постоји колективни уговор нема ни висине регреса.

- Тако да имамо послодавце који исплаћују регрес у износу од марку, двије или уопште не исплаћују. То настојимо да ријешимо на начин да Влада својом одлуком утврди минималан износ регреса у износу најниже плате, те да тај износ буде неопорезив. Дакле, боље је то ријешити на начин да се утврди регрес који је законска обавеза, а не кроз 13. плату коју ријетко који послодавац у Републици Српској уопште исплаћује - наводи Станковић.

Сматра и да би са исплатом 13. плате могло доћи и до одређених врста злоупотреба.

- Тако би послодавци радницима који имају веће плате од минималних могли да смањује ту основну плату, а те неке разлике исплаћивали преко 13. плате која би била без пореза и доприноса - наводи Станковић.

Дакле, наглашава он, било би пуно боље и квалитетније утврдити минималан износ регреса који би био неопорезив и без доприноса јер је то законска обавеза.

- Сви знамо да 13. плата није обавезна и селективно би се примјењивала. Поред тога, могло би да дође и до одређених злоупотреба што никоме није циљ. Можда је добра намјера али има пуно бољих и квалитетнијих рјешења – наглашава Станковић уз закључак да прво треба испоштовати законске обавезе, односно да сви радници у Републици Српској имају право на регрес, а затим спријечи и све евентуалне злоупотребе, јер како наводи, послодавци су шампиони у заобилажењу законских рјешења.

O свему се поново огласио и Додик који је навео да ће до јуна бити завршена законска рјешења која се тичу тринаесте плате и фонда за подстицај привреди што ће бити значајна мјера подршке реалном сектору.

- То произилази из захтјева и разговора који су сами привредници изнијели. То ћемо одмах реализовати. Мислим да ћемо до јуна мјесеца имати нека законска рјешења - рекао је Додик новинарима у Београду.

Појаснио је и да је намјера да се на трајан начин регулише најнижа плата, односно да се направи механизам као код пензија, које се усклађују на бази одређених елемената.

- Тако ће бити и да се најнижа плата усклађује са инфлацијом, цијеном трошкова живота. Нема преговора, договора, дугих сједница, отказивања, љутње или било чега другог, него да дођемо до механизма - навео је Додик.

Поменуо је и проблем радне снаге, те навео да ће Српска морати да види како ће то обезбиједити, наводећи да предстоји дигитализација и роботизација, вјештачка интелигенција.

Нови ресор

Милорад Додик је навео да је са послодавцима разговарано и о формирању министарства економије, а према ријечима учесника састанка тај назив могло би да добије постојеће Министарство привреде и предузетништва.

- То министарство релативно је скоро формирано. С обзиром на сва ова дешавања због којих се прерађивачка индустрија налази у константном паду по питању броја запослених и привредне активности сматрамо да требамо тражити рјешења како подстакнути раст прерађивачке индустрије, првенствено извозно оријентисане, а ту значајну улогу треба да одигра Министарство привреде - навео је Зоран Шкребић и додао да би било добро да један ресор у Влади буде скуп комплетне привреде која суштински доноси новац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.