Шта доноси стратегија Европске комисије за Западни Балкан?

Брисел - Европска комисија сматра да је изводљиво да до 2025. године Србија и Црна Гора постану пуноправне чланице Европске уније (ЕУ), а у то вријеме би четири преостале земље региона биле дубоко у приступном процесу.

Ово се наводи у стратегији за земље региона који припрема Европска комисија под насловом "Кредибилна европска перспектива за Западни Балкан" у чији је нацрт Радио Слободна Европа имао увид.

Према најави, овај документ ће Европска комисија представити највјероватније 6. фебруара у Стразбуру.

Како Србија тако и Црна Гора би могле постати пуноправне чланице ЕУ до краја 2025. године, ако до 2019. године испуне критеријуме из владавине права, што подразумева да се тамошњи лидери морају "озбиљно и са јасном посвећеношћу" суочити са реформским изазовима.

У случају Србије, да би се реализовао овај временски оквир (2025.), земља мора да испуни и критеријуме који произилазе из поглавља 35 који се односи на нормализацију односа са Косовом.

У нацрту документа Европска комисија представља најоптимистичнији сценарио у временском смислу за сваку земљу региона.

Према индикативном временском оквиру Европске комисије произилази да ће 2019. година бити кључна за државе Западног Балкана.

У документу се наводи да би у току те године Косово и Србија требале да постигну "свеобухватну нормализацију односа", што би "отворило пут за даљи суштински напредак Косова на путу ка европским интеграцијама".

Такође, иста година ће бити важна и за Албанију и Македонију које би требале отворити приступне преговоре са Бриселом, а Босна и Херцеговина би тек тада требала добити статус кандидата.

Отварање могућих приступних преговора са Сарајевом се предвиђа тек 2023. године. Та година ће, према прогнози Европске комисије, бити у знаку завршетка приступних преговора са Црном Гором и Србијом, а 2024. се планира потписивање приступног споразума који би ступио на снагу годину дана касније, односно крајем 2025, када и ове двије земље постану нове чланице ЕУ.

Бриселске институције упозоравају западнобалканске државе да се хитно и озбиљно позабаве рјешавањем свих билатералних спорова који морају бити окончани пре приступања било које земље у ЕУ.

Како се истиче у нацрту стратегије, ово подразумијева и граничне спорове. Брисел поручује да Европска унија не жели да увози билатералне спорове.

"Око граничних спорова који и даље нису ријешени, стране се морају безусловно обратити правно-обавезујућој арбитражи, прије окончања приступних преговора и у потпуности морају испоштовати коначну одлуку", наводи се у нацрту стратегије Европске комисије.

"Принципијелно, земље лидери на европском путу имају стратешки интерес да се залажу, а не да одмажу тежње њихових сусједа. Зато, све земље морају да се уздрже од злоупотребљавања отворених питања у европском приступном процесу", поручује се у нацрту стратегије Европске комисије за земље Западног Балкана.

Временски оквир, Западни Балкан и Европска унија

2019.     Србија и Косово постижу споразум о нормализацији односа

2019.     Албанија и Македонија отварају приступне преговоре

2019.     Босна и Херцеговина добија статус кандидата

2023.     Србија и Црна Гора завршавају приступне преговоре

2023.     Босна и Херцеговина отвара приступне преговоре

2024.     потписивање приступног споразума са Црном Гором и Србијом

2025.     Србија и Црна Гора постају чланице Европске уније

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.