Шта доноси Самит на Брду код Крања: Неспорна подршка ЕУ западном Балкану, спорна дефиниција „европске перспективе“

БРИСЕЛ - Земље чланице ЕУ постигле су договор о већини тачака заједничке декларације која би, уз пристанак земаља западног Балкана требало да буде усвојена на крају Самита који ће се одржати на Брду код Крања, а расправа се, како Танјуг сазнаје у Бриселу, још води око тога на који начин ће се дефинисати „европска перспектива региона“.

Тачка декларације око које се још преговара треба да предвиди и обавезе у „процесу проширења“ под условом спровођења „кредибилних реформи“ од стране партнера, али и уз постизање сопственог „капацитета за интегрисање нових чланица“.

Договор је, како Танјуг сазнаје из дипломатских извора, постигнут око свих осталих 28 тачка декларације које се односе на економски и инвестициони план за Западни Балкан, борбу против ковид-19 и политичку и безбједносну сарадњу.

Земље које су наклоњене проширењу тражиле су да се у декларацију без условљавања убаци подршка „проширењу“ за Западни Балкан.

Словенија је, према дипломатским изворима, на састанку амбасадора ЕУ 1. октобра, тражила да се убаци и 2030. година као временска одредница за приступање региона ЕУ.

Западне земље, на челу са Француском, инсистирале су да се уз „проширење“ наведу и јасна „условљавања“ која су и раније постојала кад је ријеч о политичким и економским критеријумима које земље кандидати морају да испуне прије добијања чланства, али овог пута и уз дефинисање „јачања интеграција и капацитета апсорпције нових чланица“ од стране саме ЕУ.

Предсједник Европског савјета Шарл Мишел, упутио је позивно писмо лидерима ЕУ 27 да се 6. октобра састану са својим западнобалканским колегама на Брду код Крања и навео да ће то бити прилика да се подсјети на „стратешки значај Западног Балкана за ЕУ“, разговара о „ЕУ ангажману са регионом“, његовом друштвено економском развоју, али и рјешавању регионалних сукоба.

Челници Европске уније (ЕУ) и шест земаља Западног Балкана састаће се сутра и прекосутра на Брду код Крања у Словенији, гдје ће разговарати о европској перспективи региона, међусобној сарадњи те економском опоравку у контексту актуелне пандемије вируса корона.

Састанак на врху ЕУ и Западног Балкана одржаће се у организацији словеначког предсједања Савјетом ЕУ, а на њему ће се окупити челници држава чланица ЕУ и лидери Албаније, БиХ, Србије, Црне Горе, Сјеверне Македоније и самопроглашеног Косова.

Састанком на врху ће предсједавати предсједник Европског вијећа Шарл Мишел, који ће заједно с предсједницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен заступати ЕУ.

Очекивања

Аустријски канцелар Себастијан Курц, који ће учествовати на Самиту истиче да се Западном Балкану и даље мора понудити веродостојна приступна перспектива.

То је, каже Курц у изјави за Танјуг, битно за сигурност и стабилност Европе.

Аустријски канцелар је поздравио одлуку словеначког колеге Јанеза Јанше, као председавајућег ЕУ, о организовању посебног Самита о Западном Балкану.

-Сматрам изузетно важним да шефови држава и влада ЕУ, заједно са својим колегама из региона разговарају о Западном Балкану. У томе подржавамо Словенију. Морамо и даље региону понудити вјеродостојну приступну перспективу, и подржати их масивно у реформским напорима - подвукао је Курц.

Он је истакао да ЕУ мора, на другој страни, испоштовати своја обећања.

-То је од изузетне важности јер тиме бринемо о безбједности и стабилности у Европи. Ако на Балкану оставимо вакуум њега ће друге државе, попут Турске и Кине, попунити - упозорио је Курц.

Амбасадор Словеније у Србији Дамјан Бергант изјавио је да Словенија жели да Западни Балкан што прије приступи Европској унији и изразио очекивање да ће предстојећи самит на Брду код Крања бити ''корак ка том циљу''.

-Позиција Словеније је јасна, желимо да се Западни Балкан што прије интегрише у ЕУ, јер смо сусједи са тим земљама и имамо блиске политичке, економске, културне везе - рекао је амбасадор Словеније на конференцији ''Заокружена Европа'' у организацији Центра за европске политике (ЦЕП).

Он је казао да је неколико разлога због којих Западни Балкан треба да постане дио европске породице, почев од тога да, како каже, тај регион географски припада европском континенту.

-Ако ЕУ не покаже посебно интересовање за ту територију, то ће учинити неко други - рекао је амбасадор.

Како каже, други разлог је политички и односи се на изградњу демократије, владавину права, борбу против организованог криминала и друге изазове.

-Ту је и економски разлог јер Западни Балкан представља важно тржиште. Четврти разлог је безбједносни, јер интеграција региона у ЕУ значи сигурнију Европу и свијет- рекао је Бегант.

Навео је да је Словенија припремила ''снажне'' приоритете за своје предсједавање, а један од њих је, каже, дебата о будућности Европе у оквиру конференције која обухвата не само државе цланице, већ и земље кандидате.

-То је веома важно јер сви живимо у истом свијету, сви живимо у Европи и зато је важно да заједно дискутујемо о тим питањима. Неке од приоритета смо већ имплементирали на самиту на Бледу гдје смо отворили дебату и будућности Европе заједно са лидерима Западног Балкана - казао је Бергант.

Додао је да су различита мишљења и виђења о заокруженој Европи, али да треба дискутовати и покушати да се пронађе шта је добро за све у економском, политичком, културном и другим аспектима.

-Живимо у „крхком'' свијету суочени са великом кризом. Потребно је да радимо заједно како би се изборили са финансијском, економском, мигрантском и ковид кризом. Зато треба да размишљамо о заједничкој будућности ЕУ и Западног Балкана - закључио је амбасадор.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жофре истакао је да је будућност Западног Балкана је у Европској унији и навео да политика проширења на регион Западног Балкана нема алтернативу, као и да представља стратешко улагање у просперитет и стабилност Европе.

Жофре је на конференцији ''Заокружена Европа'' рекао да грађани ЕУ и Западног Балкана дијеле заједничку историју и културу, али и да имају заједничку будућност.

-Будућност региона Западног Балкана је у ЕУ, јер нема алтернативе политици проширења на регион. То је и за нас и за партнере на Западном Балкану стратешко улагање у просперитет и стабилност Европе - казао је Жофре.

Навео је да је ЕУ главни економски партнер земаља Западног Балкана и да постоје јаке везе ЕУ и грађана тог региона - економске, културне, па и личне.

-Западни Балкан даје снагу, виталност, креативност пројекту ЕУ и та додата вриједност региона мора бити истакнута, схваћена, вреднована и стављена на право мјесто - истакао је Жофре.

Оцијенио је да ће Европа бити потпуна и заокружена ако буде могла да одговори на изазове са којима се суочава, од климатских промјена до дигитализације и прилагођавање економија том новом систему.

Шеф Делагције ЕУ казао је да смо прошли кроз тежак период због пандемије ковида-19 и да је једна од првих научених лекција да је потребна сарадња и да изоловани не можемо да одговоримо на такве изазове.

- Потребно је да будемо способни да производимо и дистрибуирамо вакцине, да вакцине буду доступне свакоме, такође да будемо способни да одговоримо на потребе сваке државе у медицинској подршци. Зато затварање граница није рјешење - казао је Жофре.

Распоред

Како је најављено из Европске комисије, састанак на врху састојаће се од пленарне сједнице, након које ће услиједити сједница лидера ЕУ и земаља региона.

На сједници ће преовладавати теме попут поновног потврђивања европске перспективе Западног Балкана која је, како се наводи, у заједничком стратешком интересу и заједнички је стратешки избор.

Лидери ће такође разговарати о развоју сарадње и друштвено-економском опоравку региона у контексту актуелне пандемије вируса корона.

Такође ће се разматрати и могућност за даљњу сарадњу у политичким и безбједносним питањима од заједничког интереса.

Како је најављено, током пленарне сједнице челницима ће се придружити представници Европске инвестиционе банке, Европске банке за обнову и развој, Свјетске банке и Савјетаа за регионалну сарадњу.

Очекује се да ће на крају састанка лидери ЕУ-а донијети изјаву, с којом ће челници земаља Западног Балкана бити позвани да се усагласе.

Састанак на врху дио је стратешког ангажмана Уније са западним Балканом, у складу са Стратешким програмом за период 2019. - 2024. Претходили су му састанци одржани 2018. у Софији и 2020. путем видеоконференције у Загребу.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.