Шта доноси посјета званичника Српске САД: Српска више никога не чека

Вељко Зељковић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Доналд Трамп Фото: Агенције | Доналд Трамп

ВАШИНГТОН – Посјета високих републичких званичника САД и одржани сусрети са великим бројем америчких сенатора и конгресмена представља веома важан индикатор позиционирања Републике Српске у новом свијету који се ствара, а што ће на крају сигурно донијети и њен бољи институционални положај у будућности.

  • Мукотрпна борба за међународни легитимитет
  • Страх од губитка наратива у Сарајеву
  • Проактивна спољна политика Српске
  • Српска у центрима политичког одлучивања
  • Нова архитектура БиХ као политички модел
  • Шта је говорио Флин
  • Геополитичке промјене и крај постхладноратовских аранжмана
  • Отворени разговори
  • Од Вашингтона до Тел Авива

Сматрају ово саговорници "Гласа Српске", коментаришући посјету званичника Српске Вашингтону и разговоре који су били све само не протоколарни.

  • Мукотрпна борба за међународни легитимитет

Према ријечима политиколога Драге Вуковића, резултат посјете САД дио је мукотрпне борбе коју води руководство Републике Српске, имајући у виду све оно чему је она била до сада изложена.

Додик и Цвијановићева на молитвеном доручку​

Наглашава и да ово снажно политичко позиционирање, не само према САД, већ и са Мађарском, Србијом, Русијом и Израелом су добри знаци и показатељи да Република Српска има пријатеље, прилично моћне.

  • Страх од губитка наратива у Сарајеву

- Поменуте земље ће бити веома важне када се буду неке ствари мијењале или одлучивале. Тако да сви они који хоће да девалвирају значај ових контаката, поготово поједини политички актери из Сарајева, сада се плаше. Ова посјета је несумњиво веома значајна, можда и више него што се то у овом тренутку може и видјети - поручио је Вуковић.

Наводи и да све ово што се тренутно дешава на међународном плану, али и оно што ради руководство Републике Српске је велики шамар политичким актерима из Сарајева.

  • Проактивна спољна политика Српске

Вуковић је на крају поручио да посјета Израелу те најновија САД сигурно представља велики корак у спољној политици Републике Српске.

Слично мишљење дијели и дипломата и стручњак за геополитичке односе Лучиано Калужа наводећи да ову посјету Америци треба посматрати из афирмативне перспективе у смислу да је ријеч о проактивном приступу Републике Српске у новим међународним односима.

Цвијановић са конгресменком Паулином Луном​

  • Српска у центрима политичког одлучивања

- Дакле, сви ови састанци, сва ова политичка дјеловања руководства Републике Српске, у ствари говоре да су институције Српске препознале међународни моменат за афирмацију својих политика. Очигледно је да постоји и међународна спремност за то, јер је  евидентно да Српска тренутно учествује у центрима гдје се доносе политичке одлуке, а то су, између осталих Будимпешта, Москва и Вашингтон  - казао је "Гласу" Калужа.

Навео је да Република Српска не чека да јој дођу рјешења, већ их сама нуди.

  • Нова архитектура БиХ као политички модел

- Један од модела са којим се Додик обратио из Вашингтона јесте да је рекао да је Дејтонски мировни споразум превазиђен у контексту нових међународних односа, то јест да се треба тражити нова архитектура БиХ. Да ли БиХ или цијелог западног Балкана остаје да се види, али свакако подршка је добијена из великих центара моћи – поручио је Калужа.

Цвијановић са сенатором Роном Џонсоном​

  • Шта је говорио Флин

Српски члан Предсједништва БиХ и предсједник СНСД-а Жељка Цвијановић и Милорад Додик реализовали су протеклих неколико дана низ дипломатских састанака у Вашингтону, током којих су неке од највиших америчких званичника упознали са актуелним стањем у БиХ и положајем Републике Српске. Ови сусрети имали су посебну важност, јер су омогућили директан дијалог о политичким изазовима, економским питањима и одбрани уставних надлежности Републике Српске. Са њима је била и в.д. предсједника Српске Ана Тришић Бабић.

Један од најзначајнијих сусрета био је разговор са генерал-мајором у пензији Мајклом Флином, иначе бившим првим човјеком Националне службе за безбједност САД, који је оцијењен као један од најбољих познавалаца Дејтонског споразума и његове системске деструкције коју су годинама спроводили разни глобалисти.

Представници Српске са Питом Хегсетом​

Додик је овом приликом истакао да је неспорна чињеница да је оно што је остало од Дејтонског споразума само његова блиједа и непоправљива сјенка, која не служи сврси. Како је истакао, ново вријеме тражи нове договоре и нове поставке, које ће задовољити интересе три народа, али и спријечити махинације које су избрисале равноправност гарантовану Дејтоном.

Шта је Национални молитвени доручак у Вашингтону и зашто је важан за дипломатију?

Након састанка је поручено да је овом приликом разматран и положај Српске, проблеми који произлазе из злоупотребе и дерогирања Дејтонског споразума, као и пројекције даљег развоја догађаја у БиХ.

Милорад Додик са Андијем Оглесом​

  • Геополитичке промјене и крај постхладноратовских аранжмана

Флин је иначе прије неколико дана упозорио да свијет улази у фазу дубоких геополитичких промјена на које постојећи споразуми и савези више не могу адекватно да одговоре, те је позвао на преиспитивање темеља међународног поретка, укључујући Дејтонски мировни споразум и Повељу НАТО-а. Флин је том приликом истакао да Дејтонски мировни споразум види као механизам који је био функционалан у тренутку окончања рата, али не и као одржив политички оквир за дугорочну стабилност БиХ.  Према његовом мишљењу, постхладноратовски аранжмани све чешће постају извор нестабилности, јер не прате промијењене глобалне односе моћи и нове безбједносне реалности. БиХ се у том контексту, сматра Флин, појављује као примјер државе заробљене у архитектури прошлог вијека, са институционалним рјешењима која више рефлектују међународне компромисе из деведесетих него савремене потребе друштва. Посебан сегмент Флинових ставова односи се на важност националног суверенитета и право народа да самостално уређују своје политичке системе, уз инсистирање на заштити вјерских и идентитетских права.

Додик са конгресменом Блејком Муром​

  • Отворени разговори

Поред Флина, Цвијановићева се састала и са бројним члановима Конгреса САД: конгресменом Блејком Муром, потпредсједником Републиканске конференције у Представничком дому, с којим је размијењено мишљење о очувању мира, стабилности и уставних надлежности Српске, конгресменом Андијем Оглесом са којим је разговарала о злоупотреби правосуђа с циљем политичке елиминације демократски изабраних лидера, али и конгресменком Аном Паулином Луном, с којом је потврђена заједничка политичка опредијељеност за одбрану суверенитета, демократије и воље народа. Током ове вишедневне посјете Цвијановићева је имала прилике да разговара и са чланицом Представничког дома Ејприл Лин Меклејн Делани о економској сарадњи и актуелним политичким темама у региону, али и сенатором Роном Џонсоном, с којим је разговарано о инвестицијама и јачању институција у региону. Састанци су били отворени и продуктивни, а од стране Додика је поручено да Република Српска не жели више од онога што јој припада, али и не пристаје ни на мање. Истакнута је и потреба да се глас Српске чује без предрасуда и наратива који су годинама стварани у међународној јавности.

Цвијановић са чланом Представничког дома америчког Конгреса из Републиканске странке Полом Госаром​

  • Од Вашингтона до Тел Авива

Представници Српске су јуче присуствовали и молитвеном доручку, који се сваке године организује у Вашингтону од стране актуелне америчке администрације.

Посјети Америци је претходила она Израелу. Предсједник СНСД-а Милорад Додик недавно је боравио у Тел Авиву, гдје је имао прилику да се сусретне са готово свим највишим израелским званичницима. Током посјете састао се са предсједником Израела Исаком Херцогом, премијером Бењамином Нетанијахуом, као и са представницима израелског парламента – Кнесета и другим високим политичким званичницима.

У разговорима је било ријечи о политичкој ситуацији у БиХ, положају Републике Српске, поштовању изворног Дејтонског мировног споразума, те о заједничким ставовима у вези са суверенитетом, безбједносним изазовима и међународним односима. Додик је саговорнике упознао са притисцима на уставне надлежности Српске и потребом да се глас Српске чује без политички наметнутих наратива.

  • Боље вријеме тек долази

Република Српска је захваљујући упорној и одговорној политици предсједника СНСД-а Милорада Додика, данас препозната и уважена на међународном плану, а боље вријеме за Српску тек долази. Истакао је ово српски делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Радован Ковачевић. Сматра да је од изузетног значаја то што Република Српска данас има прилику да сама износи своје ставове и политичке позиције, умјесто да други говоре у њено име, као што је то био случај раније. Говорећи о међународним контактима, Ковачевић је навео да се Додик састао и са пензионисаним америчким генералом Мајклом Флином, бившим савјетником за националну безбједност предсједника САД Доналда Трампа.

- Када видите да се неко из Српске састаје са људима попут Флина, једног од најзначајнијих генерала у историји САД и човјека који и данас има снажан утицај у америчким политичким круговима, потпуно је јасно у каквој се позицији данас налази Република Српска - поручио је Ковачевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.