Српским повратницима 5,4 милиона, али их нису ни видјели

БAЊAЛУКA - Средства од 13,5 милиона марака која су требала да буду уложена у одрживи повратак, Министарство за људска права и избјеглице БиХ уложило је ко зна гдје, а Комисија за избјегла лица додјељивала је новац тамо гдје живе бирачи и чланови појединих партија, а не повратници.

Рекла је ово "Гласу Српске" предсједник Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ Мирхуниса Зукић.

- Министарство за људска права и избјеглице БиХ није имплементирало средства на терену према намјени, према одрживом повратку. На крају смо добили резултат да повратници, без обзира на националност, нису добили средства која су им требала припасти - истакла је Зукићева.

Додала је да се то нарочито види када су у питању средства за економску подршку повратку.

- Није ријеч о малој цифри, већ о 13,5 милиона марака која су издвојена за одрживост повратка. Од тога 5,4 милиона издвојено је за повратак Срба у ФБиХ, а та средства нису њима уопште додијељена. Усмјерена су на неки економски развој заједница гдје, у ствари, нема повратника - рекла је Зукићева.

Истиче да је половина од 5,4 милиона за повратак Срба у ФБиХ, утрошена за финансирање останка Бошњака у РС.

Зукићева каже да је у повратничким хрватским крајевима, умјесто поправке кућа и обезбјеђења услова за живот породица, видљива градња вјерских објеката.

- Видљива је изградња великог броја вјерских објеката и путева до тих објеката, а хрватски повратници које смо ми обишли у Модричи, Дервенти и Добоју нису уопште добили никаква средства за обнову кућа - рекла је Зукићева.

Истакла је да је посебно питање који критеријуми су били одређени за расподјелу средстава, те да је многима нејасно коме је и како отишао новац.

Предсједник Удружења расељених лица из ФБиХ Вељко Стевановић казао је "Гласу Српске" да су подаци федералне Владе о повратку и издвајањима за ову намјену чиста манипулација бројкама и да једино Влада РС редовно испоштује сваки договор државне комисије и уплати средства у Фонд за повратак.

- Министарство ФБиХ, односно Влада Федерације често није уплаћивала ни фенинг за повратак у Фонд за повратак. Само стање Срба повратника показује колико Влада ФБиХ брине о повратку Срба - рекао је Стевановић.

Нагласио је да 20 пута више Влада РС издваја за повратак Бошњака на простор РС него Влада ФБиХ за одрживи повратак Срба.

Стевановић је казао да је једно прича, друго подаци, а права слика је на терену.

Начелник општине Гламоч Радован Марковић казао је да се веома мало радило на одрживом повратку Срба у овој општини.

- Владе ентитета су помагале, али повратак није извршен у мјери која се очекивала. Од 5.000 становника колико се вратило у Гламоч половина су Срби. Хоће ли остати, то је тешко питање. Овдје нема посла, нема предузећа и улагања. Постоји само јавни сектор којим управља кантон, и у којем нема мјеста за Србе - истакао је Марковић.

Каже да Србима у Гламочу остаје једина могућност да се баве пољопривредом.

- Aли и ту је тешко, јер уговор о давању пољопривредног земљишта у закуп потписује кантонално Министарство и то је разлог зашто са Србима није потписан нити један такав уговор - рекао је Марковић.

Он је додао да је само у једном дијелу гламочког поља обновљена електромрежа, а да путеви ни 15 година послије рата нису поправљени.

Зоран Јовановић, из Српског грађанског вијећа Тузланског кантона, тврди да је ово подручје у потпуности заобиђено.

- У плану подјеле средстава за ову годину 3,7 милиона КМ планирано је за повратнике на подручју Тузланског кантона. Од тих 3,7 милиона ниједна марка није остала овдје. Све је отишло у неке општине у источној Босни - казао је Јовановић.

Министар за људска права и избјеглице БиХ је Сафет Халиловић из Странке за БиХ. Његов коментар јуче нисмо успјели да добијемо.

Министарство на чијем је челу и за прошлу годину добило је извјештај ревизора са резервом и једна је од институција БиХ које су најлошије пословале. Сви извјештаји који су добили мишљење са резервом по закону подлијежу провјери Тужилаштва БиХ.

Комисија

У Комисији за избјегле и расељене особе БиХ јуче нисмо могли да добијемо коментар на оптужбе.

Предсједник Комисије и замјеник министра за људска права и избјеглице Славко Марин раније је рекао да појам одрживог повратка сви тумаче различито.

- Међутим, Комисија има у закону овлашћења и обавезе да дефинише намјену и утрошак средстава - казао је Марин.

Протест

Срби повратници на подручје општине Калесија одржаће данас протест испред општинске зграде, незадовољни статусом и нерјешавањем проблема, које општинске власти игноришу пуних десет година.

Ово је пети по реду мирни протестни скуп којим желе упознати јавност и међународну заједницу о катастрофалном стању у којем се налазе Срби повратници на подручју општине Калесија.

Захтјеви Срба повратника су, између осталог, да се запосли бар једно лице српске националности у општинској служби за избјегла и расељена лица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.