Српска тражи поништавање Шмитове заоставштине

БАЊАЛУКА - Република Српска је одлучна да поништи све што је остало иза њемачког дипломате Кристијана Шмита, који је у јулу напустио фотељу високог представника и БиХ, а одлуке којима је мијењао Изборни закон те по сопственом нахођењу кажњавао политичке партије предочене су надлежнима и у Бечу.

Најважније чињенице:

• Република Српска тражи поништавање правних посљедица Шмитових одлука.
• Ставови Српске су представљени у Бечу, на расправи у сједишту ОЕБС-а.
• Четири захтјева упућена ОЕБС-у.

Шмитова служба у БиХ почела је 2021. године. Од почетка није имао подршку Српске, као ни Русије и Кине у Савјету безбједности Уједињених нација, због кршења процедура приликом именовања за позицију високог представника.

Спорне одлуке представљене у сједишту ОЕБС-а у Бечу

Шта су спорне Шмитове одлуке?

• Измјене Изборног закона БиХ и увођење нових изборних технологија.
• Проширивање овлашћења Централне изборне комисије БиХ.
• Измјене Кривичног закона којима је непоштовање одлука високог представника постало кривично дјело.
• Обустава буџетског финансирања СНСД-а и Уједињене Српске.

Међутим, он се, како је и сам признао, повукао након америчког притиска из мисије у БиХ, али су иза њега остале на снази наметнуте одлуке. Међу њима су, по значају, у врху оне којима је мијењао Изборни и Кривични закон БиХ на начин да је, између осталог, увео нове технологије у изборни систем те дао широка овлашћења Централној изборној комисији, док је непоштовање одлука шефа ОХР-а кривично дјело.

Шмит је, такође, уз тврдње да подривају Дејтонски мировни споразум, СНСД-у и Уједињеној Српској обуставио прилив припадајућег новца из буџета, а на то је упозорено крајем прошле седмице у сједишту Организације за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС) у Бечу чија мисија, иначе, прати изборе у БиХ.

Расправи у ОЕБС-у присуствовало је више од 50 учесника, међу којима и замјеник министра спољних послова Русије, а прилику да се обратио добио је савјетник предсједника Народне скупштине Српске за међународно право Драган Дакић.

У обраћању на расправи, чији је организатор била Стална мисија Руске Федерације при ОЕБС-у, изнио је ставове Републике Српске у вези са споља наметнутим изборним законодавством, обуставом јавног финансирања за СНСД и УС те ограничења политичког изражавања у БиХ.

- Прелиминарни налази међународних посматрача за изборе 2026. године препознају овај проблем. Они критикују успостављање правног основа и финансирања изборних технологија путем амандмана које је наметнуо ОХР, без парламентарне процедуре и широког политичког консензуса, оцјењујући то као супротно обавезама према ОЕБС-у - изјавио је Дакић за "Глас".

Истакао је да прелиминарни налази помињу обуставу јавног финансирања, али у фусноти 86 те подсјетио да је у писму од 7. маја шеф Мисије ОЕБС-а у БиХ потврдио пријем забринутости коју је изнио предсједник Скупштине Ненад Стевандић у вези са обуставом финансирања. Међутим, у одговору је наведено да питања која се односе на одлуке ОХР-а излазе ван мандата Мисије ОЕБС.

Дио обраћања је искоришћен како би се предочило репресивно понашање Централне изборне комисије у предметима преурањене изборне кампање и у случајевима јавне критике њиховог рада те нових правила у систему.

- Ми смо искористили прилику да укажемо на оно што о чему дуго и гласно упозоравамо из Српске, од када је Шмит још био ту до данас. На руку нам је ишло што је прелиминарни извјештај теренске мисије ОЕБС-а у БиХ такође уочио оно о чему ми говоримо и на шта упозоравамо. Поменули су то, али у фусноти. Не желимо да то остане само тамо, већ да се то расправи и сагледа колику је штету у БиХ проузроковао Кристијан Шмит - рекао је Дакић.

Свугдје у свијету, нарочито у Европи је, подвукао је, уобичајено да политичке партије комуницирају са грађанима и бирачима, не само током кампање, већ цијеле године.

- Међутим, ЦИК има ненормалну интерпретацију преурањене кампање гдје свако политичко општење, укључујући и неплаћене објаве на друштвеним мрежама, третира као преурањену кампању тако да су репресивни - рекао је Дакић, уз опаску да паушално квалификују и појам ширења дезинформација.

- Није нам циљ, нити је могуће да се доведе у питање изборни резултат у БиХ, али нам је циљ да се отклоне све правне посљедице усљед Шмитових одлука у правном поретку. То је примарни разлог наше правне, дипломатске борбе, коју између осталог, спроводимо на овој адреси, а други циљ је да се ЦИК уподоби европским, а не турским стандардима у погледу квалификације шта је слобода политичког изражавања - нагласио је Дакић.

Четири захтјева упућена међународној организацији

Шта Република Српска тражи од ОЕБС-а?

• Процјену изборних посљедица свих значајних интервенција, укључујући оне које потичу од међународних власти.
• Суштинску процјену обуставе јавног финансирања СНСД-а и Уједињене Српске.
• Препоруке за јасна правила у области политичког изражавања.
• Подршку кредибилном путу ка пуној домаћој демократској одговорности.

ОЕБС-у су упућена четири захтјева, од којих је први процјена изборних посљедица свих значајних интервенција, укључујући и оне које потичу од међународних власти. Друго, пружити суштинску процјену обуставе јавног финансирања за СНСД и Уједињену Српску те препоручити јасна правила у политичком изражавању и подржати кредибилан пут ка пуној домаћој демократској одговорности.

- Велика ствар је што смо добили прилику да се непосредно обратимо на тој инстанци, а не да она о нама чита из извјештаја теренских мисија. Ово је један аспект републичке институционалне, правне и дипломатске борбе с циљем да се поништи Шмитова заоставштина. Нисмо неко ко одустаје. Њега јесмо отјерали из БиХ, али слаба вајда ако остане жива та заоставштина - поручио је Дакић који вјерује да ће међународне институције, међу којима је и ОЕБС, отворити очи и видјети све на начин како то види и Српска.

Истрага у САД

Домаћи медији су прошлог мјесеца објавили и да се и у Америци интересују о Кристијану Шмиту. Републикански посланик у америчком Конгресу из Утах Целесте Малоy је, према наводима, затражила од Канцеларије за контролу стране имовине при Министарству финансија да преиспита оптужбе власти у Републици Српској да су Шмит и чланови Централне изборне комисије ометали демократске процесе у Српској, тако што су били укључени у процес који је довео до смјене Милорада Додика са позиције предсједника Српске јер није испоштовао Шмитову одлуку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.