Сребренка Голић: Нема нових рокова за легализацију

До истека рока за подношење захтјева за легализацију бесправно изграђених објеката остало је још пола године, а Сребренка Голић, министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, у интервјуу за "Независне" каже да је вријеме да се подвуче црта, уради анализа и утврде даљи правци дјеловања.

Управо по питању примјене Закона о уређењу простора и грађењу данас ће у Бањалуци бити одржан састанак са представницима свих локалних заједница.

"Морам нагласити да смо ми у Министарству незадовољни бројем поднесених захтјева за легализацију, јер број поднесених захтјева је миноран у односу на процијењени број бесправно саграђених објеката и то је један од повода за организовање састанка на који смо позвали представнике свих локалних заједница који су директно ангажовани на пословима легализације", каже Голићева.

НН: Шта је циљ овог састанка?

ГОЛИЋ: Пошто се ради о врло битним питањима која се односе на рјешавање трајног статуса великог броја бесправно изграђених објеката у РС, чији су инвеститори физичка и правна лица, али и јавна предузећа и друге институције, циљ нам је да шест мјесеци прије истека законског рока за подношење захтјева, још једном укажемо на потребу да власници и инвеститори бесправно саграђених објеката у преосталом року поднесу захтјеве за легализацију.

НН: Колико је у РС било бесправно изграђених објеката?

ГОЛИЋ: Према процјенама из једног истраживачког пројекта који је реализован путем Савеза општина и градова, у РС је постојало више од 80.000 нелегално изграђених објеката.

НН: Како тече процес подношења захтјева за легализацију?

ГОЛИЋ: До сада је непотпуне податке доставила 41 локална заједница, док 22 локалне заједнице нису доставиле никакве. Према њима након ступања на снагу закона поднесено је око 5.150 нових захтјева, од чега је око 60 одсто ријешено. Раније поднесен захтјев за легализацију сматра се захтјевом поднесеним у смислу овог закона, а окончаће се према пропису који је повољнији за инвеститора.

НН: Хоће ли рок за легализацију бити продужен?

ГОЛИЋ: Власници бесправно изграђених објеката имају могућност да захтјев за легализацију поднесу у року од двије године од дана ступања на снагу закона, што практично значи до 24. маја 2015. године. Онај ко не поднесе захтјев за легализацију у остављеном року губи могућност накнадне легализације.

Подсјећам да према одредбама садашњег закона није могућа легализација бесправних објеката чија изградња је започела након ступања на снагу овог закона, а надлежна инспекција је дужна провести поступак њиховог обавезног уклањања, због чега нема ни разлога ни потребе да рок за легализацију буде накнадно продужен.

НН: Шта ће се десити са оним објектима за које власници нису ушли у процес легализације након истека рока?

ГОЛИЋ: Ми желимо да вјерујемо да ће законом остављени рок бити испоштован, односно да ће бесправни градитељи поднијети захтјеве за легализацију својих објеката, тим прије што је закон предвидио, како је већ речено, бројне олакшице и у административном и у финансијском смислу.

НН: А шта са оним који не могу да буду легализовани због чињенице да су изграђени на мјестима на којима градња није дозвољена?

ГОЛИЋ: Катастрофалне поплаве које су РС задесиле у овој години проблем бесправне градње су избациле у први план. Нелегална градња на неадекватном терену, нестабилном и изложеном клизиштима или поплавама, у водозахватима и у временским условима какве смо имали у мају и августу ове године, показала је колико је бесправна градња девастирала простор и колико је то штетна друштвена појава. Овакви објекти неће моћи бити легализовани и због обавезе да спријечимо даљу девастацију простора. Паралелно са активностима које се односе на легализацију објеката, спроводе се и активности на изради показатеља о стању докумената просторног уређења на нивоу локалних заједница, што је врло битан фактор који утиче на бесправну изградњу.

Због недостатка спроведбене планске документације знатан број објеката саграђен је без грађевинске дозволе, јер није било планског основа за њено издавање, а са друге стране, поступак легализације и урбане интеграције у простор бесправно саграђених објеката није могућ све док се не обезбиједи спроведбена планска документација којом ће бити одређен могући статус објекта, а то су трајно легализован, привремено задржавање објекта до привођења земљишта коначној намјени или рушење објекта, кад то буде неопходно. Дакле, легализација ових објеката зависиће и од спроведбене планске документације.

НН: Значи ли то да ће бити срушени?

ГОЛИЋ: Сигурно је да се потпуна интеграција не може спровести без радикалних мјера које подразумијевају рушење једног дијела објеката чија легализација није могућа, јер се на реалним основама и принципима планирања не могу уклопити у планске акте, а уз то су небезбједни за становање или обављање привредне активности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.