Срђа Трифковић, универзитетски професор, за “Глас Српске”: Палмер и Ескобар раде на своју руку

Вељко Зељковић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Срђа Трифковић, универзитетски професор, за “Глас Српске”: Палмер и Ескобар раде на своју руку

Долазак америчких изасланика Габријела Ескобара и Метју Палмера на просторе западног Балкана представља још један покушај бирократског апарата америчког Стејт Департмента, његовог учахуреног дијела, да трасира своје раније утврђене сценарије исхода и коначних рјешења за акутну политичку проблематику и кризу у БиХ.

Каже ово у интервју за “Глас Српске” политички аналитичар и универзитетски професор Срђа Трифковић, наводећи како се ради о сценаријима који нису добили “зелено свјетло” ни од Бијеле куће, ни Савјета за националну безбједност ове земље.

- Ријеч је о покушају преваре Ексобара и Палмера да својим помпезним трик наступима направе утисак како су у Вашингтону преломљене одређене одлуке, а које се тичу простора бивше Југославије, а пре свега БиХ. Покушавају то приказати као некакву усаглашену политику администрације Џозефа Бајдена, а што није тачно - истакао је Трифковић.

ГЛАС: Па зашто онда Палмер и Ескобар то раде?

ТРИФКОВИЋ: Као прво, тај двојац рачуна на српску неупућеност и на склоност неких Срба, морбидно фасцинираним сваким америчким бирократом, да прихвати све њихове абере од којих одступања нема. После америчког срамног колапса у Кабулу, америчка дипломатија је у стању расула. И ови “бирократчићи”, попут Палмера и Ескобара, хтели би да на брзину и превару постигну нешто у БиХ, неке конкретне резултате, како би могли парадирати Вашингтоном.

ГЛАС: Да ли треба вјеровати Палмеру када каже да САД неће наметати никаква рјешења?

ТРИФКОВИЋ: Они који су веровали досадашњим обећањима америчких дипломата, било да је реч о Бику који седи или Михајлу Горбачову, нису добро прошли. То је историја показала. Присетимо се и америчког амбасадора Ворена Зимермана који је у марту 1992. отишао у Сарајево да развали Лисабонски споразум, а који је већ тада могао да заустави рат у бившој Југославији. Толико о томе.

ГЛАС: Како да се Српска избори с овим новим притисцима, који долазе не само извана, него и изнутра?

ТРИФКОВИЋ: Извана непомирљивим негирањем свих наметнутих решења која нису у њеном интересу, јер је сечење Дејтонског мировног споразума на танке шните већ довело Републику Српску у незавидан положај. Стога власти Српске требају поново на тапет ставити повратак свих одузетих надлежности па и Војске Републике Српске, јер она није укинута, већ само суспендована. Да закључим, треба у сваком случају инсистирати на изворном Дејтону и не дозволити да неки мистериозни и морбидни дух овог споразума влада, а који је присилно наметнут од стране истих оних који га и сада покушавају ревидирати и прекрајати.

Мртвац који хода

ГЛАС: Да ли је у садашњим околностима могућ договор три народа у БиХ?

ТРИФКОВИЋ: Апсолутно није могућ никакав договор, јер бошњачко политичко руководство очекује да ће гарнитуре политичких елита у региону и ван њега, подржати њихов концепт грађанске државе. Очекују од неког другог да им донесе ту принудну унитаризацију БиХ, а коју сами не могу спровести. Они још увек нису свесни да је БиХ мртвац који хода и да опстаје само због тога што је поједини међународни ментори још увек одржавају на апаратима и у привидном стању живота.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.