Србија добила 51 милион, БиХ ништа

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Европска комисија је уплатила 51,7 милиона евра повољних зајмова у државни буџет Србије, док је БиХ једина земља у региону која још није добила ни приступ Плану раста, а одговорност за то би се, према ријечима упућених, могла приписати нашим политичарима, који нису схватили да без пројеката нема ни новца.

Средства, која је добила Србија, како је саопштено, одговарају дијелу претфинансирања предвиђеног Планом раста ЕУ за западни Балкан, а додатних 59 милиона евра претфинансирања, у облику бесповратне помоћи и кредита, биће усмјерено кроз Инвестициони оквир за западни Балкан (WБИФ) за унапређење инфраструктуре широм земље, пишу Независне новине.

"Ово претфинансирање представља седам одсто укупне финансијске подршке намијењене Србији у оквиру Плана раста ЕУ", наводи се у саопштењу Делегације ЕУ у Србији.

Дејан Шајиновић, новинар који годинама прати теме које се односе на ЕУ, истиче да је у свему овоме најзначајније то да је Европска унија промијенила приступ финансирања програма у земљама региона наглавачке.

"На инсистирање најбогатијих земаља чланица Европске уније које највише уплаћују у заједничку касу затражено је од Европске комисије да се новац строго додјељује у складу са конкретним пројектима. Дакле, земља која жели новац мора прво понудити детаљан план, онда добије мањи дио средстава па почне имплементацију, па тек онда добије остатак", истиче Шајиновић.

Чини се, додаје он, да су се наши политичари мало изненадили да нема новца ако нема пројеката.

"И зато је Босна и Херцеговина једина земља у региону која још није добила приступ Плану раста. Ако се та врста јавашлука настави, бојим се да ће нас то све скупа јако пуно коштати, не само због новца који нећемо добити, него и због репутације коју ћемо потпуно изгубити. У том смислу бисмо могли пуно научити од Србије, која је овом послу приступила крајње професионално и озбиљно", наглашава Шајиновић.

Ади Ћеримагић, виши аналитичар Иницијативе за европску стабилност (ЕСИ) са сједиштем у Берлину, каже да се у оваквим ситуацијама често тражи кривац.

"На папиру, за изостанак договора о Реформској агенди - и тиме о спровођењу реформи које су услов за кориштење средстава - одговорне су власти Босне и Херцеговине. Тачније, сви чланови радне групе у којој су заступљени кантони, ентитети, Брчко дистрикт и Вијеће министара, а који су могли, али нису, постигли договор", рекао је Ћеримагић за "Независне новине".

У пракси, како је додао, дио одговорности сноси и сама Европска унија, односно Европска комисија.

"У случају других земаља регије циљ је био да владе, заједно с ЕУ, постигну договор о свеобухватној агенди реформи, при чему је Комисија показивала висок степен флексибилности. У случају Босне и Херцеговине тај приступ је изостао - ЕУ је инсистирала на моделу 'све или ништа'. За разлику од других држава западног Балкана, тако је остала с голубом на грани, умјесто с врапцем у руци. Најважније, међутим, јесте да Босна и Херцеговина и Еуропска унија још имају прилику да ову ситуацију поправе и, у обостраном интересу, постигну договор", каже Ћеримагић.

Када је ријеч о Србији, Делегација ЕУ у тој земљи је навела да исплата претфинансирања слиједи након што Народна скупштина Републике Србије ратификује споразум о инструменту и споразум о зајму у оквиру Инструмента за реформе и раст.

"Будуће исплате из Инструмента за реформе и раст за западни Балкан ће се вршити након испуњења реформских корака договорених између Европске комисије и Владе Србије кроз Реформску агенду и под условом да су испуњени важећи предуслови и општи услови. Европска комисија тренутно процјењује спровођење првог сета реформских корака који се односе на основне слободе и владавину права, пословно окружење и развој приватног сектора, као и зелену и дигиталну транзицију", наводи се у саопштењу.

Европска комисија је такође исплатила претфинансирање и Сјеверној Македонији (24,4 милиона евра у марту 2025. године), Албанији (30 милиона евра у марту 2025. године) и Црној Гори (12,5 милиона евра у мају 2025).

Додатна средства за претфинансирање, у облику бесповратне помоћи и зајмова, ће такође бити усмјерена кроз Инвестициони оквир за западни Балкан (WБИФ) ради унапређења инфраструктуре у овим земљама (28,1 милион евра за Сјеверну Македонију, 34,5 милиона евра за Албанију, 14,4 милиона евра за Црну Гору).

План раста за западни Балкан служи као путоказ за приближавање економија региона Европској унији. Такође омогућава постепен приступ јединственом тржишту ЕУ, пружајући прилику грађанима западног Балкана да искусе ране користи од европске интеграције, а истовремено подржава даљу регионалну економску интеграцију.

Исплате су условљене испуњењем реформи наведених у реформским агендама које су припремили корисници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.