Срби у Сарајеву се не осјећају сигурно

СAРAЈЕВО - Умјесто подршке и помоћи Митрополија Српске православне цркве у Сарајеву њени вјерски објекти врло често бивају изложени нападима, а то не наилази на адекватан одговор власти. Нигдје у свијету припадници једног народа, чији вјерски објекти се нападају, не могу се осјећати сигурно, па ни Срби у Сарајеву.

Рекао је ово јуче у Сарајеву члан Предсједништва БиХ из РС Небојша Радмановић, послије разговора са митрополитом дабробосанским Николајем.

- Задивљујуће је са колико оптимизма митрополит гледа на помирење и заједнички живот на овим просторима, а за то не налази подршку у локалним органима власти. Напади на вјерске објекте се дешавају све чешће, а органи власти не реагују. Лично сматрам да није никакав проблем наћи оне који сваког мјесеца нападају једну те исту цркву у центру Сарајева и ријешити то питање за сва времена - рекао је Радмановић.

Он је подвукао да је основни проблем то што органи власти не реагују на те нападе и позвао вјерске великодостојнике других вјерских заједница да се укључе и помогну у рјешавању ових проблема.

- Уколико имамо сталне нападе на православне објекте у Сарајеву, онда се Срби у Сарајеву не могу осјећати сигурно. Aко се у Бањалуци рецимо нападају исламски вјерски објекти, онда се Бошњаци тамо не могу осјећати сигурно. Морају се органи власти на свим нивоима више трудити да до напада не долази - казао је Радмановић.

Радмановић је истакао да је изузетно важан однос вјерских заједница са другим друштвено-политичким заједницама, те да у свему томе посебну тежину има однос према раду и животу Митрополије у Сарајеву.

Радмановић је додао да је на састанку са митрополитом било ријечи и о проблемима повратка имовине Српској православној цркви, која има велике вриједности управо у Сарајеву.

- Власти локалних заједница, општина, града и Кантона не труде се да се ствари на том пољу помјере са мртве тачке. У Сарајеву постоји огромна имовина СПЦ која се не враћа од 1941. године и нико се не труди да се тај проблем ријеши. Све то јасно говори да проблеми у овој области постоје и да нема добре воље да се ријеше - истакао је Радмановић.

Додао је да нико не очекује да се ствари одмах ријеше и имовина врати одједанпут, али да је забрињавајуће то што у Сарајеву имамо ситуацију да се имовина СПЦ продаје.

- То је огроман и додатни проблем. БиХ мора да ради на враћању имовине свим вјерским заједницама, али Сарајево и имовина СПЦ су еклатантан примјер да се ту ствари нису помјериле са мртве тачке - нагласио је Радмановић.

Истакао је да је за стабилност БиХ у цјелини врло важно да се ради на повратку имовине вјерским заједницама и доброј сарадњи свих вјерских заједница, као и власти са вјерским заједницама.

На питање како гледа на одлуку локалних власти у Фочи да Богословски факултет остаје у том граду, одговорио је да о томе гдје ће бити Богословија одлучује Митрополија и Синод СПЦ.

- Важно је да факултет квалитетно ради, а они који су надлежни да о томе одлучују, одлучиће гдје ће Богословски факултет радити - казао је Радмановић.

Послије разговора са митрополитом Николајем Радмановић је обишао и Саборну цркву у Сарајеву чија реконструкција траје годинама.

- Овај храм није само светиња православља него и значајан културни споменик око којег сви у БиХ треба да се потруде да га сачувају. Нажалост, стање није такво - казао је Радмановић.

Старјешина Саборне цркве Борислав Ливопољац је рекао да је прије неколико мјесеци завршена обнова фасаде овог вјерског здања и да је у току њена обнова изнутра.

- Имали смо проблема и са самим темељима, јер је црква била сва попуцала и морали смо санирати темеље и стубове цркве. Ријеч је о великом послу који траје годинама. Средстава нема, вјерника је мали број и без помоћи власти тешко је било шта урадити. Потребно је око 1,5 милиона марака да се обнови унутрашњост Саборне цркве - казао је Ливопољац, додавши да локалне власти годишње издвајају тек неких двадесетак хиљада, што ни изблиза није довољно.

Он је констатовао да се на прави начин не доживљава значај овог објекта у Сарајеву.

Око 47.000 Срба чека повратак у ФБиХ

 БAЊAЛУКA - Око 47 хиљада Срба изјаснило је да жели да се врати у своје куће на просторима ФБиХ, рекао је ово послије јучерашње сједнице Савеза избјеглих, расељених и повратника РС предсједник овог Савеза Вељко Стевановић.

- Aкценат рјешавања проблематике избјегле и расељене популације у сљедећем периоду биће тражење измјене и допуне Закона о избјеглим и расељеним лицима, како би била ревидирана стратегија Aнекса седам - казао је Стевановић.

М. Ми.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.