Срби нису за повратак у ФБиХ

БAЊA ЛУКA - Да се у БиХ форсира процес повратка, а права на избор мјеста живљења и правичну надокнаду запостављају, препознали су то и српски делегати у Дому народа Парламента БиХ, који из тих разлога нису усвојили Ревидирану стратегију за спровођење Aнекса 7. Дејтонског мировног споразума.

Рекао је то предсједник Савеза удружења избјеглих, расељених и повратника РС Вељко Стевановић, подсјећајући да Ревидирана стратегија није оставила довољно простора за подршку избору мјеста становања и правичној надокнади, које такође гарантује Aнекс 7.

Он каже да је око 80 одсто Бошњака у БиХ обновило ратом уништену имовину, док Хрвати и Срби ни приближно нису ријешили своје имовинске проблеме.

- У БиХ има око 100 хиљада српских породица чија је имовина порушена. Срби се у већину градова у ФБиХ не желе вратити, док Бошњаци и Хрвати теже повратку. Најмање интересовање за повратак Срба је у Зеничко-добојски и Унско-сански кантон, а имовина Срба највише је уништена у околини Сарајева - рекао је Стевановић.

Процјене показују да у Сарајеву данас живи мање од пет одсто српског становништва.

У мјесту Мутница код Зенице, каже Стевановић, јеловином је прекривено 200 српских кућа чији власници данас живе у колективним центрима у Братунцу.

Фонд за повратак

Директор Фонда за повратак у БиХ Млађан Божовић рекао је да је одлуком највише новца из Фонда за повратак по националној структури улагано у Подриње, Вишеград, Горажде и Милиће, гдје се Бошњаци највише враћају, затим у Гламоч, Грахово, Дрвар и Петровац, гдје се углавном враћају Срби и у Посавину, средњу Босну, Шамац, Оyак, Брод, Теслић, Добој гдје су највише Хрвати заинтересовани за повратак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.