Спорно именовање генерала, војници бјеже из војске

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - На посљедњој сједници Заједничке комисије за одбрану и безбједност на површину су изашли бројни проблеми који гуше институције из тог сектора на нивоу БиХ, а посебно они у војним редовима.

Пред члановима комисије нашао се извјештај о раду Савјета министара БиХ аз 2019. годину у дијелу надлежности који се тиче задатака те комисије.

Најзанимљивија расправа је, према оцјенама замјеника предсједавајућег Заједничке комисије за одбрану и безбједност у Парламенту БиХ Душанке Мајкић вођена о актуелном стању у Министарству одбране (МО) у оквиру којег су и Оружане снаге (ОС) БиХ те о ресору безбједности.

Мајкићева је за “Глас” подсјетила да је цијели тај сектор у рукама Бошњака. Углавном су руководиоци кадрови из СДА, осим МО БиХ, којим руководи ДФ.

- Сједница је показала не само лоше стање у цијелом систему безбједности и одбране, него и да одговорна лица у тим институцијама немају ниједан прави одговор на постављена питања. Највеће интересовање изазвала је расправа о МО и ОС БиХ, посебно са аспекта персонала, односно превеликог броја официра и подофицира те неодговарајућег броја војника. МО БиХ, за које се просјечно годишње издваја 280 милиона КМ, за 15 година, од њеног формирања, није успјело да ријеши ниједан кључни проблем - нагласила је Мајкићева.

У извјештају који им је предочен пише да је планирано да имају укупно 10.961 професионално војно лице, а попуњена су 9.702 мјеста те да недостају још 1.252 војника.

- Упадљиво је да је број официра и подофицира још знатно и несразмјерно већи од броја војника, а то значи да је прошле године 4.886 официра и подофицира командовало са само 3.968 војника. То је апсурд, иако се још од успостављања ОС знало да се број мора прилагодити односу 70 наспрам 30 у корист војника. МО годинама ништа није урадио на том плану - нагласила је Мајкићева, додавши да је због тога посљедњих година и буџет ресора одбране углавном трошен за персонал, а не опрему и обуку.

Стањем су, истиче, незадовољни и сами војници.

- Иако у складу са законом, службу напуштају са навршених 40 година живота, одлазе и раније. Треба на вријеме планирати, али ми то не знамо. И то показује проблеме у војним редовима - додала је она.

Чињеница је и да је прошли сазив Предсједништва БиХ у фебруару 2018. именовао нове генерале и бригадире на 13 позиција у ОС. Приједлог који је Предсједништво БиХ упутило у Парламент БиХ није добио сагласност Парламента, који у складу са Законом о одбрани потврђује та именовања.

- Јединицама командују генерали чије именовање није прошло сву законску процедуру. Одлуке које доносе немају законску тежину, а посљедице тога могу бити несагледиве - рекла је Мајкићева.

На питање шта се може урадити, нагласила је да ту тему треба да иницира министарство према Предсједништву БиХ.

Актуелни министар одбране БиХ је Сифет Поџић из СДА, који је у прошлом сазиву Парламента БиХ био управо на челу Заједничке комисије за одбрану и безбједност.

Проблеми

На проблеме и лоше стање у војним редовима недавно је упозорио и парламентарни војни повјереник Бошко Шиљеговић, који је од почетка ове године обишао десетак локација на којима су распоређени војници и друга професионална војна лица. Шиљеговић је нагласио да су у већини случајева проблеми системске природе и да се вуку већ годинама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.