Снежана Маловић: БиХ срушила споразум са Србијом због Добровољачке

Нажалост, одустајање у последњем тренутку од потписивања споразума о коме се годинама уназад преговарало иде у прилог тези да је Добровољачка била разлог за то.

Рекла је то у интервјуу "Гласу Српске" министар правде Србије Снежана Маловић.

- Очигледно да су докази којима располаже Тужилаштво за ратне злочине Србије били неспорни и да их Тужилаштво БиХ није желело. Провејава став да овај злочин треба да прође некажњено - истакла је Маловићева.

* ГЛAС: Како коментаришете одлуку међународног тужиоца у Тужилаштву БиХ о обустављању истраге у "случају Добровољачка"?

МAЛОВИЋ: Оваква одлука Тужилаштва БиХ изазива у најмању руку забринутост. Објаснили су нам ко није починио ратни злочин, али не и ко јесте и против кога се наставља истрага. Ово је један од оних случајева у коме се може констатовати да се жртве поново жртвују. Мешање политике у право никада није донело добро и резултирало је неправдом и новим увредама за жртве. Намеће се питање да ли су правосудни па и политички чиниоци у БиХ спремни да се сви злочини казне и одговорни приведу лицу правде. Подсетићу само на реакцију и медијске притиске бошњачке политичке елите када је Ејуп Ганић ухапшен у Лондону или Јован Дивјак у Aустрији и на то да је бошњачка страна у последњем тренутку одустала од споразума тужилаштава Србије и БиХ о сарадњи у предметима ратних злочина, који је управо био неопходан за решавање оваквих случајева. Одустајањем од истраге у "случају Добровољачка" највећа штета је нанета БиХ, јер се људи из Србије и Републике Српске сада са правом питају да ли је правда селективна и зашто није потписан споразум? Свака жртва заслужује поштовање, а овакав став међународног тужиоца поново отвара старе ране наносећи бол њиховим породицама. Заборав злочина је нови и још већи злочин. О томе смо могли до сада небројено пута да извучемо поуку, јер су лекције свуда око нас. Ипак, упркос свему уверена сам да су неки од нас извукли поуку и да ће ова ситуација бити превазиђена, те да је регион одлучан да стане на пут и рашчисти са мрачном прошлошћу. Моје уверење поткрепљује и иницијатива председника Хрватске Иве Јосиповића да председници Србије, Хрватске и чланови Председништва БиХ потпишу међудржавни споразум о сарадњи у прогону ратних злочина.

* ГЛAС: Да ли је могуће доћи до таквог споразума ако је БиХ већ блокирала потписивање сличног документа са Србијом?

МAЛОВИЋ: Такав споразум је нешто што ће показати зрелост региона и наших друштава и што би дало могућност да три земље превазиђу све актуелне проблеме који су настали у последње време. Помирење и добросуседски односи у региону су императив коме треба да тежимо. Процес истине и помирења неће бити заокружен све док не утврдимо пуну истину о свим злоделима и одговорне не изведемо пред лице правде. То је једини исправан пут који ће омогућити помирење међу народима и релаксацију односа. Све док тај процес не заокружимо имаћемо цикличне кризе у међусобним односима изазване мешањем политике у право. У праведном и објективно спроведеном поступку на основу доказа и чињеница утврдиће се истина и одговорност појединаца за злодела. Уместо несмотрених и једностраних потеза потребно је да поштујемо споразуме које смо постигли, унапредимо их и дођемо до решења која би онемогућила да сви они који су починили злочине прођу некажњено. Политика заборава свакако није пут ка помирењу. Процесуирање оптужених за ратне злочине не сме се политизовати и користити у било какве политичке сврхе. Политички и сваки други интерес Србије, а верујем и других земаља у региону, није да ратни злочинци слободно шетају. Зато је заједнички посао свих у региону утврђивање одговорности за злочине почињене на простору бивше Југославије током деведесетих година прошлог века. Најважнији сегмент суочавања са прошлошћу су управо суђења за ратне злочине.

* ГЛAС: Сматрате ли да је обустављање истраге у "случају Добровољачка" један од разлога због којих је БиХ одбила да потпише протокол са Србијом о сарадњи у предметима ратних злочина?

МAЛОВИЋ: Нажалост, одустајање у последњем тренутку од потписивања споразума о коме се годинама уназад преговарало иде у прилог тези да је Добровољачка била разлог за то. Споразум је подразумевао сарадњу и размену доказа. Очигледно да су докази којима располаже Тужилаштво за ратне злочине Србије били неспорни и да их Тужилаштво БиХ није желело. Провејава став да овај злочин треба да прође некажњено. Србија је одавно спремна да тај споразум потпише и ми ћемо учинити све што је у нашој моћи да до тога дође. Aли да би било успеха, поред жеље и спремности једне стране, неопходно је да постоји воља са друге. Да је само до Србије, тај споразум би био потписан "јуче" и да смо то учинили не бисмо се суочавали са актуелним проблемима.

* ГЛAС: Вјерујете ли да ће наставак истраге у "случају Добровољачка" коју води Тужилаштво за ратне злочине Србије резултирати подизањем оптужнице и процесуирањем осумњичених?

МAЛОВИЋ: Тужилаштво активно ради на том предмету. Тужилац за ратне злочине рекао је да располаже доказима о догађајима у Добровољачкој и уверена сам да ће истрајати у утврђивању истине. Бићемо на располагању Тужилаштву за ратне злочине и пружити му сву неопходну подршку која је у надлежности Министарства правде како у "случају Добровољачка" тако и у другим предметима.

* ГЛAС: Да ли ће се Тужилаштво за ратне злочине Србије сада интензивније бавити тим предметом с обзиром на обустављање истраге у Тужилаштву БиХ?

МAЛОВИЋ: Тужилаштво за ратне злочине предано ради на сваком предмету и њихов рад не треба доводити у питање. Оно је самостално у раду, професионално и непотребно је убрзавати га или успоравати. Верујем да ће људи који тамо раде ићи до краја и у зависности од квалитета доказа којима располажу донети адекватне одлуке.

* ГЛAС: Очекујете ли да би послије испитивања свједока злочина над Србима у Двору на Уни могло доћи до подизања оптужнице у Србији или Хрватској?

МAЛОВИЋ: У свим случајевима у којима се докаже да је ратни злочин почињен Србија ће одговорне за то сигурно кривично-правно гонити. Ово је први случај где су представници српског и хрватског тужилаштва заједно саслушавали сведоке. Тужилац Владимир Вукчевић и његове хрватске колеге ће после саслушања сведока, размене информација и упоређивања изјава сведока у Србији и Хрватској донети коначну одлуку о кривичном прогону како би били откривени починиоци овог злочина и приведени правди.

* ГЛAС: Истрага о трговини органима на Косову и Метохији ових дана је поново актуелизована након што је из Тужилаштва за ратне злочине Србије речено да имају нове доказе и вијести да се Русија укључује у процес?

МAЛОВИЋ: Почело је прикупљање релевантних доказа. Истрага о трговини органима води се и у међународним оквирима и уверена сам да ћемо сарадњом сви заједно процесуирати и открити починиоце овог стравичног злочина. Овај предмет ће, надам се, бити пример како се чврстом међународном сарадњом може стати на пут политици заборава и некажњавања.

"Случај Борик"

* ГЛAС: Како коментаришете проналазак оружја у дворани "Борик" у Бањалуци уочи свечане академије којој су присуствовали највиши званичници Србије, РС и Српске православне цркве?

МAЛОВИЋ: То је случај коме се мора посветити посебна пажња. Ми имамо најтеже искуство из блиске прошлости када је убијен премијер Зоран Ђинђић на кога је пре тога неколико пута припреман атентат. Баш због тога ништа се не сме препустити случају и надам се да ћемо ускоро добити одговоре на отворена питања у вези са "предметом Борик". Свака претња мора бити озбиљно схваћена. Оружје је пронађено на месту где су били патријарх и два председника. То је звоно за узбуну.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.