Смрт Бошка и Адмире- Злочин који су покушали подметнути Србима

САРАЈЕВО - Трагична прича о смрти Адмире Исмић и Бошка Бркића остала је према оцјени оних који су се бавили прошлим ратом у БиХ, а посебно детаљима рата у Сарајеву, једна од најемотивнијих и најјачих животних прича о двоје младих људи и о звјерству које није могло побиједити љубав.

За ову трагедију ни након 32 године нико није одговарао, што за правосудне институције у БиХ није никаква новина. Двадесетпетогодишњи дјевојка и младић, Бошњакиња Адмира и Србин Бошко, убијени су прије 32 године, 18. маја 1993. године , на сарајевском Врбања мосту.

Истрага о злочину за који је годинама оптуживана српска војска, а за који су, по признању појединих бошњачких војника, одговорни припадници злогласних "Шева", до данас није отворена. Према причи оних који су их познавали, Бошко и Адмира упознали су се у вријеме када је у Сарајеву живот био пун радости, током Олимпијских игара 1984. године, а љубав која је трајала девет година и о којој је причало цијело Сарајево, завршила је бруталним убиством, када су њих двоје покушали да напусте град.

Слика трагедије обишла је свијет, а два загрљена тијела седам дана су лежала на сарајевском асфалту - Врбања мосту, тада ничијој земљи.

- Видио сам их, можда 300 метара одозго, како иду, читава је линија знала, сваки војник, да они прелазе. Да прелази једна муслиманка и један Србин... - причао је тада Бошков друг Саша Богдановић.

О трагедији је свијет обавијестио ратни репортер Курт Шорк, који је 2000. убијен на задатку у Сијера Леонеу. По ранијој жељи, сахрањен је одмах поред сарајевског Ромеа и Јулије, како су их назвали сви они који су се упознали са том причом.

Након свирепог снајперског убиства Адмире и Бошка, а и годинама послије, за трагедију је оптуживана српска војска. Тек много касније процурило је признање припадника "Шева". На причу о трагичној љубави студенткиње хемије и студента туризма подсјећа стотине новинских чланака, неколико документарних филмова, филмови, пјесме.... Амерички медији ову причу уврстили су у четири најстрашније свјетске приче.

Њихова загрљена тијела седам дана су лежала на ничијој земљи. Ни УНПРОФОР није смио или није хтио да их евакуише, а учинила је то Војска Републике Српске. Адмира и Бошко сахрањени су у Републици Српској, да би након рата њихова тијела била пренесена на сарајевско гробље Лав.

Предсједник сребреничке Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила који је и на својој кожи осјетио злочине муслимана Бранимир Којић рекао је за "Глас Српске" поводом годишњице убиства Бошка и Адмире да је очигледно "да је муслиманским крвницима било криво што Адмира жели побјећи на сигурну територију са Србином".

- И данас се питамо коме су они сметали, да ли је злочин вољети Србина? И за ово су годинама оптуживани Срби, јер западној и муслиманској пропаганди није одговарала истина - констатовао је Којић.

Којић је напоменуо да је познато да је слика њихових тијела обишла свијет, јер су њихови лешеви седам дана били на мосту Врбања.

- Међутим ни то није довољно да буде покренут поступак и осуђен онај ко је убио љубав. И овај злочин је још једном показао да муслимани нису поштовали дату ријеч и договор, него су жељели лаку мету и српску крв, али и крв оних који нису жељели рат, него су бирали љубав, као што су то учинили Бошко и Адмира. Када видимо овај случај или случај Тузланске колоне гдје се злочин преносио директно на ТВ екрану, али и многе друге који до сада нису добили судски епилог, о каквом судству, суживоту и држави ми причамо - пита Којић.

Свједочење Гараплије

О убиству Бошка и Адмире забиљежен је исказ у Тужилаштву Сарајевског кантона. Тужиоци су саслушали бившег оперативца бошњачке тајне службе АИД Едина Гараплију, који је рекао да су сарајевског Ромеа и Јулију 18. маја 1993. године убили припадници тајне муслиманске терористичке јединице "Шеве", али ни то није било довољно да се овим позабави правосуђе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.