Шмит остао на ледини

БАЊАЛУКА - Хипотетички гледано није нимало нереално, односно могућа је опција да америчка администрација коју предводи предсједник Доналд Трамп донесе одлуку о затварању Амбасаде САД у БиХ, а што би онда сигурно водило и ка потпуном "огољавању" Кристијана Шмита.

Каже ово за "Глас Српске" бивши дипломата Владислав Јовановић коментаришући спекулације да након одласка Мајкла Марфија са мјеста америчког амбасадора у БиХ у Бијелој кући наводно као једну од опција разматрају и могућност затварања свог дипломатског представништва у Сарајеву. Према ријечима Јовановића, то није чест, али ни риједак случај, када поједине државе пожеле да режу трошкове или то раде из разних безбједносних разлога. Додаје да се то дешава и у случајевима када нека од земаља постане геополитички небитна у тренутним околностима.

- Уколико се ова информација, односно спекулација покаже као тачна, то би представљао велики политички узмак. Геополитичко повлачење би значило смањено интересовање САД за БиХ. На тај начин би показали да им БиХ више није толико важна у спољној политици и новој геополитичкој слагалици. То би онда отворило и питање око нелегалног Кристијана Шмита, односно како би се он понашао у случају изостанка америчког благослова, а у ком је донедавно уживао, јер му је Марфи стајао иза леђа и штитио га. Шта год да буде, верујем да ће америчка политика према БиХ бити доста умеренија и правичнија, за разлику од оне коју је водила претходна, Бајденова администрација и кадрови који су је представљали у последње четири године - истакао је Јовановић.

Додаје  како ипак вјерује да ће Трамп именовати новог амбасадора у БиХ, али и да ће то бити особа која ће далеко реалније сагледавати проблеме који посљедњих тридесетак година муче БиХ. Сматра да је до ових спекулација вјероватно дошло јер Трамп још никога није предложио за позицију новог амбасадора у БиХ.  Претходна, Бајденова администрација покушала је на то мјесто прогурати демократу Дагласа Џоунса. Како његово именовање од стране Сената није спроведено у законом предвиђеном року, од Бијеле куће се очекује да именује неког другог. Нови амерички предсједник то за сада није урадио. 

Према његовом мишљењу, далеко важније за БиХ, односно за српски народ у Републици Српској и њене власти може бити дипломатско, политичко, па и најављено економско приближавање САД и Русије, о ком се говорило на преговорима у Ријаду, уприличеним ради окончања рата у Украјини. Обнављање порушених мостова између ове двије суперсиле, мишљења је Јовановић, имаће многе позитивне ефекте. 

- Из изјава високих америчких званичника може се видети да су они Русију почели уважавати као равноправног партнера, некога с ким намеравају градити нови светски поредак. Нема више глувих телефона и прича око наводних малигних утицаја. Неће бити више ни препуцавања амбасадора у БиХ. Трампу не требају нове кризе, жели се посветити бизнису и обнови Америке. Зато сматрам да ће локалне кризе, у које спадају и оне балканске, изгубити на значају, што у преводу значи да ће и они политичари који су их до сада свјесно креирали, а надајући се некаквом америчком, односно западном интервенционизму, сада морати спустити ручну, схватити нове геополитичке околности и прихватити нову реалност. Они који то не схвате или не ураде, мислим да ће бити у проблему. У Сарајеву ће морати почети да слушају поруке које Трамп шаље -  каже Јовановић.       

Бивши дипломата Зоран Миливојевић сматра да је мало вјероватно да САД затворе своју амбасаду у БиХ, али и указује да ће сусрет високе америчке и руске делегације у Ријаду и најављено обнављање дипломатских односа између двије земље сигурно имати позитивне ефекте по друге земље, па и Републику Српску. Сматра да ће ово приближавање  изазвати низ таласа, као када се баци камен у воду. 

- Када дође до потпуне нормализације односа између Вашингтона и Москве, то ће онда утицати и на промену америчке спољне политике према земљама у којима је до сада било некаквог руског утицаја. Неће више бити огромног притиска из Вашингтона на државе за које се говорило да у њима постоји некакав руски малигни утицај. То више  неће пити воду. Они који су то користили мораће нешто друго да смисле - каже Миливојевић. 

Када је у питању даља судбина Кристијана Шмита у новим геополитичким околностима, а који је у БиХ изазвао многобројне кризе, каже да ће она прије свега зависити од нових трансатлантских односа. Сматра да, уколико би предсједник Трамп у неком тренутку одлучио да се позабави балканском проблематиком, он би то урадио у пакету, у ком би поред БиХ било и Косово. 

- У том случају, а убеђен сам у то, нова администрација би имала далеко другачији приступ од оног који је имао председник Бајден и његова екипа. Ту мислим и на инструменте који би се користили, а који би се односили на очување мира и стабилности у региону.  И ту се ништа неће питати Европска унија ако у Вашингтону процене да имају неке интересе на Балкану - додао је Миливојевић.

Уједињене нације

Републикански посланици покренули су иницијативу да се САД повуку из Уједињених нација, уз образложење да ова међународна организација не успијева да промовише америчке интересе и да се усклади са програмом предсједника Доналда Трампа "Америка на првом мјесту". Бивши дипломата Владислав Јовановић каже да му је тешко повјеровати у такав сценарио. Сматра да се ради о политичкој игри, која би требало да иницира преобликовање ове међународне организације, односно њену темељну реконструкцију, а што вјероватно, из америчког угла гледано, подразумијева да се УН убудуће не баве свим и свачим, већ само одређеним глобалним проблемима који се, прије свега, тичу безбједности у свијету. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.