Случај „Будимир и остали”: Дупла помиловања за функционере

Сарајево - Иако је осуђен на четири мјесеца затвора, политичар Хазим Викало не само да није одслужио казну већ је добио и увјерење о некажњавању.

То су му омогућили предсједници Федерације БиХ Борјана Кришто (ХДЗ БиХ) у прошлом мандату и Живко Будимир (СПП) у садашњем, тако што су дали Викалу помиловање од затворске казне, а потом га и избрисали из кривичне евиденције.

Потписник другог акта милости за Викала, Будимир прекршио је Закон о помиловању ФБиХ у којем стоји да једна особа не може бити више пута помилована за исто кривично дјело.

Међутим, овај закон не предвиђа казне за његове прекршиоце.

Новинари Центра за истраживачко новинарство (ЦИН-а) из Сарајева открили су да је Будимир током свог мандата помиловао најмање три особе за дјела за која су већ биле помилована.

У два случаја се радило о брисању из кривичне евиденције како би особе могле добити увјерење о некажњавању, а трећа је, умјесто затворске, добила условне казну.

Предсједник Федерације није желио разговарати с новинарима ЦИН-а.

Тужилаштво БиХ наводи да је Будимир знао да је двоструко помиловање за исто дјело противзаконито и да га је на то упозорила Комисија за помиловање.

Судија Суда БиХ Бранко Перић каже да је „два пута вршити помиловање потпуно апсурдно” те да брисање пресуде не би требало бити обухваћено помиловањем.

Викало је правоснажно осуђен 2006. јер је осам година раније као предсједник Владе Тузланског кантона наложио да се од фирме „АБ Бехапол” из Сарајева купи 140 тона боје за кречење иако није постојала потреба за тим производом.

Извршење судске пресуде избјегавао је на више начина.

Мијењао је адресу пребивалишта, а тиме и мјесну надлежност суда одговорног за његово слање у затвор.

Брисање пресуде

Акт о брисању пресуде против Викала предсједник Будимир је потписао почетком априла 2012.

С чистим досјеом Викало је у октобру прошле године изашао на изборе као кандидат Странке демократске акције за начелника општине Грачаница.

За њега су гласале 11.732 особе, што га је скоро довело до начелничке фотеље.

О помиловањима ни Викало није желио разговарати с новинарима ЦИН-а.

Бивши министар полиције БиХ Алија Делимустафић је два пута успјешно прошао процедуру поступка помиловања.

Први пут је у јулу 2005. помилован од дијела затворске казне, а други пут, прије три мјесеца, одобрено му је брисање пресуде из кривичне евиденције.

Комисија је имала информацију о ранијем помиловању Делимустафића, на што их је упозорила судија Кантоналног суда Сарајево Далида Бурзић.

Она је била против помиловања.

Делимустафић је 2003. осуђен на четири године затвора због организације отмице Касима Бјелавца 1996. године у Минхену.

Према наводима из пресуде, Бјелавац је супруг његове бивше љубавнице Енисе Турковић, а ово је био покушај да их Делимустафић раздвоји.

Добио је четири године затвора, а одслужио је око три.

У априлу 2005. упутио је прву молбу за помиловање.

У тој молби позвао се на здравље због којег непрестано мора бити под контролом љекара, наводећи да му је потребна туђа њега и константна пратња, као и да му је психичко стање деликатно и забрињавајуће.

Крајем јула 2005. тадашњи предсједник ФБиХ Нико Лозанчић га је ослободио неиздржаног дијела казне.

Будимир је други пут помиловао за исто дјело и Ирену Обрадовић, бившу благајницу Општинског суда у Чапљини.

Она је 2007. осуђена на годину и три мјесеца затворске казне.

У затвору није провела ни дана.

У пресуди је наведено да је као службеница Суда од 1999. до августа 2004. присвојила нешто мање од 29.000 КМ које су уплаћивале странке у поступцима или је новац био намијењен за исплату вјештацима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.