Слободан Радуљ: РС продаје некретнине вриједне милијарду КМ

Правобранилаштво РС ће уз помоћ адвокатске куће у Шибенику покушати да путем међународног тендера прода 63 некретнине РС које се налазе у Хрватској, чија се вриједност процјењује на више од милијарду марака.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" правобранилац РС Слободан Радуљ.

- Ићи ћемо са пробном варијантом на начин како је своју имовину путем те куће продала Словенија. Процјене сарадника у Хрватској су да не би требало бити проблем то што ова земља 1. јула 2013. године улази у ЕУ. Они ће нам помоћи да имовину укњижимо на РС или да се имовина директно прода. Влада треба да донесе одлуку да се иде у продају, што је најбрже и најједноставније. То би урадили путем међународног тендера - рекао је Радуљ.

* ГЛАС: Шта је Правобранилаштво РС предузело поводом враћања некретнина, стамбено-пословних објеката и одмаралишта у Хрватској?

РАДУЉ: Постоје 63 објекта међу којима је највише одмаралишта. То је имовина из пасивног подбиланса која се води на предузећима чије је сједиште у РС, а која је припала Влади РС. Ту Правобранилаштво нема активну легитимацију за заступање интереса Српске, али мој замјеник и ја смо били у једној адвокатској кући у Шибенику, договорили да се провјери чињенично стање и упознали се са прописима Хрватске о том питању. Ићи ћемо са пробном варијантом на начин како је имовину путем те куће продала Словенија. Процјене сарадника у Хрватској су да не би требало да буде проблем то што та земља 1. јула 2013. године улази у ЕУ. Они ће нам помоћи да имовину укњижимо на РС или да се имовина директно прода. Влада треба да донесе одлуку да се иде у продају, што је најбрже и најједноставније. То би обавили путем међународног тендера.

* ГЛАС: На рјешење за имовину у Хрватској доста се дуго чекало, док је много хрватских фирми вратило своју имовину у РС?

РАДУЉ: То је зато што они нису имали ограничења у продаји државног капитала. Интересантно је да сваки приватник прије обезбиједи сву имовину него што то успије држава.

* ГЛАС: Стручни колегијум Правобранилаштва разматрао је ово питање, али и друге примјере враћања земљишта. Шта је закључено?

РАДУЉ: Закључили смо да су неки закони на штету РС. Између осталих, то је и Закон о грађевинском земљишту из децембра 2006. године. Тражимо и измјене и допуне Правилника о поступку јавног надметања продаје градског грађевинског земљишта у државној својини.

* ГЛАС: Који су највећи недостаци Закона о грађевинском земљишту чију измјену тражите?

РАДУЉ: Члан 44 тог закона је поједностављен, то је својеврсна реституција. Ту су довољна два елемента да би се донијело рјешење о враћању грађевинског земљишта. Један услов је да се докаже власништво или насљедство над тим земљиштем и да је оно одузето, а други је да земљиште није приведено намјени у складу са регулационим планом. Трајање тог члана закона мора бити ограничено, како је то случај у земљама региона. Зато се појављују разни невалидни докази, фалсификују се документа како би се дошло до тог земљишта.

* ГЛАС: Шта ће бити са земљиштем Дјечијег дома "Рада Врањешевић" и парком код Народног позоришта, које би требало да буде враћено граду?

РАДУЉ: Драго ми је да смо успјели доћи до истине захваљујући проблему који је отворио "Глас Српске". Сад слиједи правна борба за враћање земљишта на стање од прије 2006. године. Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове већ је покренула захтјев за обнову поступка, а Правобранилаштво припрема тужбу за поништење тестамента, којег нема, а на основу којег је Вељко Малиновић постао насљедник земљишта Дома.

* ГЛАС: Поднијели сте и тужбу због незаконите узурпације 40 дунума земљишта "Фруктоне" код Приједорске петље. Када би могла да буде донесена одлука и очекујете ли да земљиште буде враћено?

РАДУЉ: Поднијели смо двије тужбе у предмету "Фруктона". Ради се о незаконитим уговорима продаје земљишта у Борику и код Приједорске петље. Ријеч је о фиктивном уговору у којем се и продавац и купац налазе на истој адреси. Цијена од десет милиона КМ никад није исплаћена, јер је то била игра да се земљиште препише на друго правно лице које је у власништву истог човјека. Мислим да ће то земљиште бити враћено.

* ГЛАС: Докле се дошло у "предмету Алијагићи"?

РАДУЉ: Виши привредни суд је по нашој жалби заказао рочиште за 6. новембар. Биће позване све странке и вјештаци с обзиром на нелогичност у раду досадашњих вјештака и на то како је изречена пресуда. Овдје се показало, али и у другим предметима, да су одлучујући судски вјештаци. Они за исту ствар извјештаче потпуно различито. Очекујемо да суд укине или преиначи пресуду која ће бити далеко повољнија по РС од оне коју је изрекао Окружни привредни суд у Требињу.

Тужбе

* ГЛАС: Шта је са тужбама из ФБиХ против РС за ратну штету?

РАДУЉ: Правобранилаштво предузима све правне радње. До сада смо два пута обавијестили све највише институције РС и упозорили на опасност од тих тужби. Ту се ради о ратној репарацији и о политичком питању. Нигдје у свијету не постоји да страна која је била у рату тужи другу страну и да она сама и њени судови доносе пресуде против друге стране. Вриједност тих судских спорова је већа од 600 милиона КМ, за сада су пресуде првостепене и на све је уложена жалба. Ту не постоји објективност, а закони се тумаче на различите начине. Тражићу да то питање разматра Народна скупштина РС. Сви правни експерти с којима смо се консултовали слажу се у оцјени да се ради о правном нонсенсу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.