Фото: Славко Грабовац отворено о понуди Неџада Омеровића: Звјерски ме тукао и мучио, а сада нуди 5.000 КМ да ћутим
Брод - Ратни припадник муслиманско-хрватских формација у Броду Неџад Омеровић који ме је мучио када сам заробљен, нудио ми је недавно 5.000 марака да на суђењу промијеним исказ и да њега не спомињем, каже Славко Грабовац који је 1992. године преживио тортуру и стријељање након заробљавања и одвођења у зграду бродске Скупштине општине.
Без обзира на иживљавање над Грабовцем, Омеровић га је позвао и тражио да се виде. Грабовац је смогао снаге да се погледају у очи, а онда је доживио нови шок.
- Омеровић ме позвао у један мотел. Отишао сам и он ми је одмах понудио новац како га више не бих спомињао у судском процесу, иако ме он након заробљавања мучио и иживљавао се на мени. Рекао је да је био у затвору у Хрватској и да би требало да га спасим да не иде опет у затвор. Говорио је и да ће ми помагати све што треба. Све његове понуде сам одмах одбио. Рекао сам му да има Бога, па нека он суди. Био сам пет минута с њим, одбио понуду и онда смо се растали - каже Грабовац.
Припадници муслиманско-хрватских формација заробили су га 30. марта 1992. године на уласку у Брод само зато што је Србин.
- Заробили су ме Блажан Кљајић и Анте Штуц звани Бритва. Затворили су ме у зграду Скупштине општине Брод у собу 31. Њих двојица су ме ударали и мучили, а затим су стигли Неџад Омеровић, Дедо Одобашић звани Квака и Јосип Чичак. Тукли су ме четири дана и четири ноћи столицама, чизмама, избили су ми зубе, исцртавали слово У по мени. Палили су ме цигаретама и хефталицом ми пробијали прсте. У канцеларији је стајао ражањ за који се рекли да на њега набијају људе. Рекли су ми да ће ми одсјећи главу и бацити је у Саву. Скинули су ме голог и тукли по тијелу, а главу су ми ударали о велику жељезну касу. Звјерски су ме мучили тјерајући ме да признам нешто с чим немам везе - присјећа се Грабовац најмучнијих сцена у животу.
Послије дана из пакла проведених у згради Скупштине општине једну ноћ су га одвели на стријељање на стадион фудбалског клуба Полет.
- Рекли су да вичем четницима да сам њихов. Ја сам викао да не пуцају, а они су се сакрили у живу ограду и одатле пуцали по мени. Иако сам био рањен успио сам се сакрити у једну просторију, а потом препузати до куће Јефте Којића. Тамо су ме дочекали моји. Нема тог новца за који бих лагао и штитио силеџије и злочинце - рекао је Грабовац.
Он је у Окружном јавном тужилаштву у Добоју дао изјаву у вези са мучењем које је преживио.
- Покренут је поступак против Омеровића и осталих и ускоро би требало да добијемо позив за судско суочавање - каже Грабовац.
Са Омеровићем нисмо успјели да ступимо у контакт.
Окружни суд у Добоју је још 2011. године потврдио оптужницу против Анте Штуца из Осијека за ратни злочин против цивилног становништва у Броду. У оптужници је наведено да је он у полицијском подруму затвореницима наређивао да у ставу мирно пјевају пјесму "Ево зоре, ево дана", а затим их тукао разним предметима док нису попадали. Тада би наставио да их гази ногама све док нису изгубили свијест, а затворенике је присиљавао да се међусобно ударају. Затим их је он тукао док не би изгубили свијест. Тај поступак је још у фази мировања јер Штуц није допступан правосудним институцијама БиХ.
Тужилаштво БиХ истражује ратне злочине почињене 1992. године над Србима на више локација на подручју Брода. Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила РС Марко Грабовац каже да су злочине над српским становништвом на простору те општине од марта 1992. године починиле јединице регуларне Хрватске војске у садејству са јединицама Армије РБиХ и подсјетио да су у Броду почињени први ратни злочини у БиХ.
Славко Грабовац је брат предсједника Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила РС Марка Грабовца.
- Наша мајка је убијена током рата и њене посмртне остатке никад нисмо пронашли. Убијен нам је и брат, а његове посмртне остатке пронашли смо у једној масовног гробници - каже Марко Грабовац.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.