Ситуација у БиХ много боља него лани: Мигрантима драже Мађарска и Румунија

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Мигрантски притисак на БиХ је знатно ослабио ове године у односу на претходне, а надлежни упозоравају да још није вријеме за опуштање, да треба остати опрезан и јачати границу.

У БиХ је, према најновијим подацима Граничне полиције, лани до децембра са границе враћено око 11.000 особа које су настојале незаконито прећи границу, док је од почетка ове године враћено око 5.500 особа. Смањење прилива миграната је посљедица промјене руте кретања ка ЕУ, а и подаци указују да највише оних који су затечени у незаконитом преласку или покушају незаконитог преласку границе су држављани Авганистана, Пакистана, Бангладеша и други.

Коментаришући те податке из евиденције граничара, директор Службе за послове са странцима БиХ Слободан Ујић за “Глас” тврди да су ове године илегалне миграције под пуном контролом, као никада до сада. Тренутно је око 2.300 миграната у привременим прихватним центрима, док је далеко мање оних који се крећу изван кампова у настојању да прећу на тло ЕУ.

- Никада није била боља контрола кретања и боравка странаца у БиХ. Све је под пуном контролом, и са аспекта безбједности и сваког другог што прати илегалне миграције. Тачно је да је смањен притисак и дневни прилив, јер су отворене двије-три нове балканске руте - рекао је Ујић.

Ријеч је о двије копнене руте - преко Румуније и Мађарске и једној морској.

- На стање код нас посебно утичу те двије илегалне копнене рупе, јер је због тога посебно ослабио мигрантски притисак. И сигурно је да граничари због тога боље контролишу границу - рекао је Ујић.

Говорећи о процјенама за 2022, подвукао је да су илегалне миграције трећи по реду проблем на глобалном нивоу и да то довољно говори о опрезности која је прије потребна и даље.

- Проблем миграција ће нас пратити сигурно и наредних година. Шта ће бити идуће године умногоме зависи од ситуације и са “ковидом” и Турском. На основу података које имамо, не можемо тачно рећи шта нас то очекује у години која је пред нама, осим да и држава мора јачати капацитете од којих и зависи борба против мигрантске кризе, као што су Гранична полиција БиХ и саме Службе за послове са странцима - закључио је Ујић.

Највећи притисак од почетка мигрантске кризе, односно негдје од 2018, је у БиХ на Унско-санском кантону гдје је и отворено неколико прихватилишта, односно привремених прихватних центара за мигранте. Посљедњи подаци указују да је у њима смјештено око 1.000 особа у центрима “Липа” и “Борићи” на територији Бихаћу, те “Мирал” у Великој Кладуши.

Домаћим институцијама увелико помажу бројне организације, међу којима је најактивнија Међународна организација за миграције (ИОМ). Посљедњи прихватни центар, који је званично отворен, јесте “Липа” која је првобитно била шаторски камп. У том центру, надомак Босанског Петровца, може да борави више од 1.500 особа, а надлежни у Унско-санском кантону су, у протеклом периоду, измјестили велики број миграната из урбаних зона у “Липу” и друге центре, али страх међу становницима не јењава. За боље управљање мигрантском кризом у БиХ из иностранства, преко организација као што је ИОМ, до сада је стигло, али и утрошено више десетина милиона евра.

Испомоћ

Портпаролка Граничне полиције БиХ Франка Вицан је подсјетила је да им већ неколико година испомоћ пружају припадници полицијских агенција у БиХ, на оним дијеловима границе који су највише изложени миграцијском притиску.

- Ангажман припадника других полицијских агенција у БиХ, па тако и МУП-а Републике Српске, извјестан је до престанка потребе за пружањем помоћи Граничној полицији у надзору границе, како је то дефинисано потписаним споразумима - истакла је Вицанова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.