Систем пуца по шавовима: Шта се крије иза вртоглавог раста цијене злата

Константан и снажан раст цијене злата све више се тумачи као сигнал да тржишта губе повјерење у валуте, посебно у амерички долар. За разлику од fiat валута, злато представља универзално мјерило вриједности и безбједно уточиште. Када централне банке широм свијета масовно купују злато, то указује да оне сумњају у стабилност постојећег монетарног система и траже резерву која неће изгубити вриједност усљед инфлације или прекомјерног задуживања.

У посљедњих неколико година цијена злата порасла је због више фактора, међу којима су глобалне геополитичке тензије, раст дуга, страхови од инфлације и стратешке куповине централних банака које припремају план Б за случај да долар изгуби статус глобалне резервне валуте. Ово не значи да ће монетарни систем колабирати преко ноћи, али указује на постепену трансформацију кроз процес који економисти називају дедоларизацијом.

У пракси то подразумијева смањење улоге долара у резервама, раст улоге злата и прелазак на алтернативне валуте и финансијске мреже. Наставак овог тренда могао би довести до значајне промјене глобалног финансијског поретка, гдје злато поново постаје кључна резерва, а долар губи доминацију.

• ИСТОРИЈСКЕ ПАРАЛЕЛЕ

Историја показује да су сличне ситуације већ постојале. Најпознатији примјер је крај "Бретон Вудс" система 1971. године, када је амерички долар престао бити у вези са златом. До тада је свака долар-резерва била номинално покривена златом, али прекомјерно штампање новца и растући дефицити смањили су повјерење у долар. Државе су масовно тражиле злато, а посљедица је било укидање конвертибилности долара и прелазак на систем fiat валута. У том периоду цијена злата експлодирала је, што је био јасан сигнал да претходни монетарни поредак више није одржив.

Злато је касније постало сигурна лука током низа финансијских криза, као што су азијска криза 1997. године, руска 1998. године, балонски период 2000. до 2002. године и глобална криза 2008. године. Током ових периода инвеститори су масовно куповали злато, јер су губили повјерење у акције, обвезнице и банкарски систем, а злато је представљало једину стварну вриједност у условима великих турбуленција. Након 2008. године, када су централне банке увеле квантитативно олакшање и повећале количину новца у оптицају, цијена злата порасла је са око 700 долара по унци 2008. године на више од 2.000 долара 2020. године.

Током 2025. године цијена је порасла готово 70 одсто, што илуструје да тржиште реагује када монетарни систем постане ризичан, а инфлација и дугови расту. Крајем прошле седмице једна унца у једном тренутку достигла вриједност од чак 5.500 долара, брже него што су аналитичари очекивали, указујући на све већи страх инвеститора, власника капитала и централних банака од потенцијалних глобалних потреса.

• РАЗЛОЗИ ПОТРАЖЊЕ

Поред геополитичких тензија и слабљења долара на цијену злата утичу и други фактори. Висока инфлација и ниске каматне стопе повећавају потражњу за златом као заштитом од губитка куповне моћи. Капитални токови и тржишне кризе подстичу инвеститоре да се окрећу племенитим металима као сигурној имовини.

Демографски и економски трендови у великим земљама, попут раста средње класе у Кини, Индији и Турској, повећавају потражњу за инвестиционим златом. Стратегије централних банака које активно купују злато да би диверзификовале резерве и смањиле зависност од долара такође утичу на цијену. Осим тога развој дигиталних валута и токена подржаних златом може утицати на потражњу и ликвидност злата у наредним годинама.

На ово указује и аналитичар и стручњак за племените метале Георги Христов, који сматра да најновији наставак раста цијене злата није случајан, већ директан одраз глобалне нестабилности и слабљења америчког долара. Христов наглашава да се све више инвеститора и централних банака окреће злату као сигурној имовини, јер долар, иако још доминантан, полако губи статус глобалне резервне валуте.

Према његовом мишљењу, повјерење у долар није униформно, ни стабилно. Док се у развијеним економијама оно још задржава, у великим земљама које активно диверзификују своје резерве попут Кине, Индије и Русије примјетно је смањење улагања у доларске обвезнице и повећање потражње за златом.

Христов додаје да геополитичке тензије и потенцијални конфликти, укључујући кризе у енергетици и трговинске спорове, додатно подстичу раст потражње за златом. Он указује и на психолошки фактор јер у условима несигурности инвеститори и централне банке траже имовину која не може бити инфлаторна или подложна политичким манипулацијама. Злато је у том смислу појам сигурности, јер његова вриједност не зависи од конкретне монетарне политике или економских мјера појединих земаља.

• ЕКОНОМСКИ ФЕНОМЕН

Према ријечима Христова раст цијене злата не одражава само краткорочну тржишну паничност, већ дубоку трансформацију глобалних финансијских резерви. Како каже, централне банке и инвеститори данас више не гледају злато као пасивну имовину, већ као активни инструмент у управљању ризицима, заштити уштеда и очувању куповне моћи.

Христов такође истиче да раст цијене злата може бити акцелератор за развој нових финансијских алата, примјер чине платформе за дигиталне валуте и токене подржане златом које у наредним годинама могу додатно подићи ликвидност и потражњу за металом. Према његовом мишљењу, ако глобална нестабилност буде настављена, злато ће у наредних пет до десет година постати не само безбједно уточиште, већ и активни део нових мултиполарних монетарних система.

Христов закључује да је раст цијене злата више од економског феномена те да је барометар глобалног неповјерења у валуте и монетарне институције. Колико је овај тренд дубок показује и брзина којом инвеститори реагују на промјене у доларској стабилности и геополитичкој ситуацији, као и величина резерви које централне банке скривају или дискретно купују. Према његовим ријечима, злато је данас један од најбољих показатеља ризика и здравља глобалног финансијског система, а његов раст указује на озбиљну промјену у начину којим свијет управља новцем и резервама.

• УЗРОЦИ И ПОСЉЕДИЦЕ

Слабија позиција долара значи и веће трошкове задуживања за САД, раст инфлације и потребу за строжом монетарном политиком, што може успорити економски раст и створити ризик рецесије. Ако се тренд дедоларизације настави, свијет би могао прићи мултиполарном монетарном систему са већом улогом других валута, злата и стабилних резервних средстава.

Структурни узрок растуће цијене злата је масовна куповина метала од стране централних банака. Главни купци су Кина, Индија, Турска, Бразил и Пољска, док Русија у 2026. години биљежи значајан добитак од раста златних резерви. Њене резерве од 2.300 тона сада вриједе више од 326 милијарди долара. Свјетски савјет за злато процјењује да 95 посто централних банака планира повећање резерви у наредних дванаест мјесеци, при чему стварне количине могу бити и значајно веће од званичних података.

Експерти прогнозирају да би цијена злата у периоду од 2026. до 2030. године могла достићи шест до седам и по хиљада долара по унци, а у случају јачег пада долара и пораста инфлације чак и десет хиљада долара. Завршетак снажног тренда могао би настати ако се стабилизује глобална економија, централне банке успоставе баланс у политици резерви и инфлација буде под контролом.

Један сценарио је постепена стабилизација долара уз раст улоге других валута и регионалних платних механизама. Други сценарио укључује јачање улоге злата као центра монетарног система кроз златом подржане валуте или као сигурну основу резервних фондова. Трећа могућност је реформа постојећег система са строжом монетарном политиком, повећањем каматних стопа и ограниченим штампањем новца, што би могло успорити раст и изазвати рецесију.

• СТРАТЕГИЈА АМЕРИКЕ

САД могу користити више инструмената да би смањиле ризик да долар изгуби статус глобалне резервне валуте. Један од најважнијих корака је строжа монетарна политика кроз контролу инфлације и постепено смањење штампања новца.

Повећање каматних стопа чини државне обвезнице привлачнијим, што мотивише страни капитал да настави да држи доларске резерве. Друга стратегија је диверзификација америчке економије и стабилизација буџета да би била смањена зависност од прекомјерног задуживања.

САД могу такође проширити економску и финансијску сарадњу са кључним трговинским партнерима, уводећи механизме који подстичу коришћење долара у глобалним трговинским и платним токовима.

Програм подршке дигиталним доларским валутама и интеграција технологија финансијских плаћања такође могу појачати доминацију долара у новим мултимедијским и дигиталним финансијским платформама. У случају глобалне кризе, САД могу користити дипломатске и економске стимулансе да би ублажиле негативан ефекат дедоларизације и подстакле друге земље да одрже долар као дио својих резерви.

• СЦЕНАРИЈИ РАСПЛЕТА

У наредним годинама, до 2035. године, могући сценарији укључују више опција. Један сценарио је постепено успостављање мултиполарног система у којем долар губи доминацију, док евро, јен, кинески јуан и регионалне валуте добијају већу улогу у резервама. Злато и стабилне племените метале користиле би централне банке као базу за стабилност у ситуацијама високе инфлације.

Други сценарио предвиђа развој дигиталних валута подржаних златом које би служиле као алтернативни инструмент у међународним обрачунима и смањиле зависност од традиционалних валута. Трећи сценарио комбинује строжу монетарну политику Сједињених Држава, постепено смањење штампања новца и контролу инфлације, уз одржавање улоге долара као глобалне резервне валуте, али с мањом доминацијом него у претходним деценијама.

Свијет се тренутно суочава са дубоким преуређивањем глобалног финансијског система. Раст цијене злата није само тржишни феномен, већ сигнал озбиљних притисака на монетарни систем. Долар губи дио доминације, док злато и друге стабилне резервне имовине поново заузимају централну улогу.

Инвеститори и државе окрећу се злату као безбједном уточишту, а глобална економија се постепено креће ка мултиполарном монетарном поретку. Злато тако постаје не само инвестиција, већ и индикатор здравља финансијског система, указујући на то да ће у наредним годинама бити потребно тражити нови баланс у условима инфлације, дуга и глобалне нестабилности.

Сребро

Злато је почетком 2026. забиљежило снажан раст, али је и сребро још импресивније. Ово показује да инвеститори све више гледају и на овај племенити метал као на средство заштите од инфлације, али и као прилику за профит, јер је цијена сребра знатно нижа и лакше доступна индивидуалним инвеститорима. Повећана потражња за њим дијелом је посљедица индустријске употребе. Сребро се користи у електроници, соларним панелима, батеријама и новим технологијама, што значи да раст цијена није само спекулативан, већ и заснован на стварним економским потребама. Геополитичке тензије, инфлација и слабљење долара додатно су подстакли раст. Стручњаци предвиђају да би, уколико глобални монетарни трендови наставе, сребро могло наставити да расте још брже од злата у наредних неколико година.

Лака пара

Почетком 2022. године једна унца злата (31,1 грам) на свјетском тржишту коштала је око 1.800 долара. Данас, са цијеном од око 5.100 долара по унци, злато је готово утростручило вриједност, што потврђује његову улогу безбједног уточишта у условима глобалне нестабилности. Инвеститор који је почетком 2022. купио килограм злата уложио је око 58.000 долара, док тај килограм данас вриједи приближно 164.000 долара. Номинална добит износи око 106.000 долара, а и након урачунавања инфлације реална зарада остаје већа од 95.000 долара, што јасно показује колико је злато било исплативо у овом периоду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.