Синиша Видовић, замјеник предсједника Уједињене Српске: Не смијемо допустити да нас заваде

Бесмртни пук под бијелим каменим крстовима на “Малом Зејтинлику” у Сокоцу показује нам сву величину жртве и јуначког подвига и голготски пут којим смо дошли до овог великог јубилеја, показује ону свијетлу стазу којом смо пред Богом и пред људима заслужили то што данас имамо и што никада нећемо предати својим непријатељима, каже замјеник предсједника Уједињене Српске Синиша Видовић у интервјуу поводом 30. рођендана Републике Српске.

Он истиче да је Република Српска створена као оаза сигурности и мира за српски народ с ове стране Дрине који је и те како знао да је то за њега питање бити или не бити.

- Као што је Кнежевина Србија била прва ослобођена, независна држава на Балкану која је то остварила својим трудом, јунаштвом и жртвом - тако исто је Република Српска то успјела да оствари у свом времену у готово немогућим околностима. Изборила се за своје постојање упркос притисцима скоро читавог западног свијета и тако постала судбинска сестра по крви Карађорђевој и Милошевој Србији - каже Видовић.

ГЛАС: Шта за Вас лично значи Република Српска?

ВИДОВИЋ: У имену Републике Српске се налази и читав њен опис. Јер је она заиста - Српска, а не било каква. Није посљедица бирократских вјештина и дипломатске лукавости политичких експерата. Она је настала из вјековног идеала српске државе на овим просторима, оне која ће штитити свој народ од свих зала и паклених олуја. Зато ће постојати заувијек, у овом или оном облику, али ће увијек и заувијек бити - српска. Када су нас санкционисали и бомбардовали, нису то радили по партијској припадности, већ смо сви били засути њиховим смртоносним пројектилима, притисцима и уцјенама. Зато је толико важно да се народна и политичка слога одржи, па да уз помоћ наше цркве и више него братске Србије дочекамо бољу будућност за све оне који су будни сањали слободу и да одржимо плодове које су нам донијели они који нису доживјели нашу побједу, али и за све наше сународнике, гдје год живјели.

ГЛАС: Познати сте као неко ко гаји јако добре односе са највишим црквеним великодостојницима. Како видите улогу Српске православне цркве у стварању Републике Српске и у укупном бићу српског народа?

ВИДОВИЋ: Српска православна црква је наша духовна тврђава, наше најснажније и најтрајније склониште пред домаћом неслогом и искушењима живота у најтежим околностима. И зато је морамо поштовати и чувати као што је она вољела и чувала наше претке и нас. И не смијемо да заборавимо да то није само ствар вјерског идентитета, ни личне религиозности, већ нешто што вишеструко надраста лични избор и питање само једне конкретне српске генерације у историји.

ГЛАС: У прошлој години добили смо новог патријарха Порфирија који је поријеклом из наших крајева. Колико је то значајно?

ВИДОВИЋ: Велика је и величанствена ствар имати овог благог, али одлучног архијереја на трону Светог Саве, а у овако тешком тренутку опасних искушења и сталних напада на све земље и подручја у којима живи вјерни српски народ. Његова светост најбоље разумије и менталитет и карактер Срба из Републике Српске, као њихов најбољи представник и најплеменитији изданак.

ГЛАС: Говорите о опасним искушењима и сталним нападима, има ли Република Српска пријатеља на геополитичкој сцени?

ВИДОВИЋ: Ово више није 1992, 1995. или 1999. година, па српски народ више није сам и остављен самом себи насупрот наших удружених непријатеља. Нова геополитичка карта Европе и свијета и сасвим другачија смањена снага наших непријатеља са Запада у односу на наше савезнике са Истока дају неупоредиво бољу ситуацију за српски народ него што је то било током деведесетих и првих година 21. вијека. Ми више нисмо осуђени на пропаст и пораз, као што наши противници и мрзитељи нису осуђени на побједу. И зато нико не смије да нас плаши било каквим пријетњама. Више није вријеме “Милосрдног анђела” и оклеветаних Срба на планетарном стубу срама. То вријеме је заувијек прошло и то морају да схвате сви наши непријатељи, али и сви ми да не упаднемо у непотребну малодушност и кукавички песимизам. “Слога биће пораз врагу”, узвикивали су наши сународници и духовни саборци током величанствених литија у Црној Гори. И нека то буде и наш слоган.

ГЛАС: Који су највећи изазови с којима се суочава Српска?

ВИДОВИЋ: Све вријеме трају екстремни напади на политичка руководства Србије и Републике Српске. И преко Инцковог квазизакона; и преко отвореног позивања исламских држава да се спреме за обнављање рата у Босни; и преко сталног поништавања саме суштине дејтонских договора од стране СДА; и преко пропагандног дјеловања србомрзачког филма “Кво вадис, Аида”; и преко герилских напада на уличне мурале српских учесника у отаџбинском рату... Зато је важно на прави начин осјетити овакав историјски тренутак и разумјети прави оквир и контекст свега што се данас дешава и зато не смијемо допустити да нас непријатељи заваде на такав начин да због наше неслоге постанемо рањиви и пред сталним нападима споља.

ГЛАС: Ваш ангажман у политици је многе изненадио. Како одговарате на то?

ВИДОВИЋ: У српској историји су увијек на цијени имућни и успјешни људи који су се из националних и општих, родољубивих разлога, упустили у поправљање судбине својих сународника и суграђана. Народ цијени оне који су пристали да уђу у све буре и вихоре свакодневних сукоба, у свијет неизбјежне зависти, гдје умјесто захвалности и признања можете само да очекујете ударце и злобна подметања оних који најчешће нису ама баш ништа учинили за свој народ и своје ближње. Такви заступају само своје личне интересе и не могу да поднесу постојање оних који нешто дају, а ништа не узимају, нити траже.

ГЛАС: Поред свега што видимо, изненађење је чути да неко није у политици из личног интереса.

ВИДОВИЋ: У праву је наш народ. И те како постоји она језива, морално ужасна, сваком човјеку одвратна политика заснована на личном ћару и користи. Међутим, важно је стално истицати да у народним пословима, отаџбинској политици и судбини српског народа треба да учествујемо сви, а не само они што желе да политиком стекну што им недостаје. На срећу, ја већ имам све оно што страсно желе сви прерушени трговачки путници међу “политичарима”.

Посвећеност

ГЛАС: У неколико јавних наступа истицали сте појам “отаџбинска политика”. Шта под тим подразумијевате?

ВИДОВИЋ: Политика по дефиницији служи за добробит народа, али постоји огромна разлика између политике у рату и ванредној ситуацији и политике у миру. Неразумијевање суштинске разлике између те двије политике често води у несвјесну издају националних интереса и рушење сопствене државе, тако што се разне економске, социјалне и друге теме самоубилачки постављају испред одбране кључних државних и националних права. Отаџбинска политика је наставак оне рововске борбе из првих дана одбране током страшних и славних ратних година. Продужетак те борбе другим средствима и драгоцјено очување плодова те борбе, то је политика која нас једино занима и којој смо посвећени ми у Уједињеној Српској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.