Симовићева превара за необавијештене

БAЊAЛУКA - Иза бомбастичне вијести да је Миодраг Симовић, предсједник Уставног суда БиХ, постао руски академик, крије се, у ствари чланство у обичном удружењу грађана, које у својим редовима има “научнике” попут ексцентричног археолога аматера, аутора тврдње о височким пирамидама Семира Османагића.

Иако су многи медији ових дана бомбардовали јавност тврдњама да је Симовић постао члан Руске академије наука, једне од најугледнијих научних институција на свијету, одлично обавијештени извори тврде да он, у ствари, никада није ни примљен у Руску академију, него у једну од “алтернативних” академија, каквих у Русији има на стотине.

Та сазнања “Гласу Српске” потврђена су и у Руској академији наука, која у свијету науке важи за институцију од великог научног угледа.

Службеници Aкадемије потврдили су, наиме, оно што се може сазнати и пуком претрагом њихове интернет презентације - Симовић, напросто, није њихов члан.

Међу иностраним члановима, наиме, под словом “С” нема нити једног академика са простора бивше Југославије, осим чувеног српског физичара и оснивача Института “Винча” Павла Савића.

- Вјероватно је ријеч о некој другој академији. Знате, у Русији има на стотине организација које себе називају академијама, али ниједна од њих нема нити приближан углед - пренијели су нам у Aкадемији.

Према сазнањима “Гласа Српске”, Симовић је, у ствари, примљен у организацију живописног назива Сверуска друштвена организација - “Руска академија природних наука”, која се, како се може прочитати у руској штампи, често поистовјећује са “правом” Aкадемијом, иако са њом нема ништа заједничко.

Истини за вољу, међу члановима ове академије има, заиста, и познатих научника, али без обзира на то, у тамошњој научној јавности не ужива готово никакав углед, баш као ни десетине сличних организација које су у Русији деведесетих година прошлог вијека ницале као гљиве послије кише.

О каквој организацији се, у ствари, ради најбоље показује податак да је основана 1990. године, у “златно” доба руске тајкунизације, кад су многи руски новонастали богаташи, уз новац, пожељели да себи приуште и академске титуле.

Иља Горјачев, новинар “Руског курира”, каже за “Глас Српске” да никада у животу није ни чуо да постоји та академија.

- У Русији има само једна права академија наука - Руска академија наука, а поред ње и више признатих академија, специјализованих за одређене области, међу којима је најпознатија она медицинска. Поред њих, има још на стотине организација које се називају “академијама”, али, по неписаном правилу, ради се о обичним невладиним организацијама. Могу само да претпоставим да је такав случај и са овом - каже Горјанов.

Да је научни кредибилитет те “академије” више него споран, најбоље можда свједочи податак да је, раме уз раме са Симовићем, један од иностраних чланова те “академије” и самозвани научник Семир Османагић који се прославио по потрази за измишљеним пирамидама у Високом, али и по бројним књигама о ванземаљцима. Сам Симовић каже да је “сасвим могуће да је члан те академије и Османагић, али да је он, вјероватно, члан другог одјељења”.

Симовић

Миодраг Симовић каже да му је Игор Леонидович Трунов, московски адвокат, предао сертификат у којем стоји да је примљен за иностраног члана Aкадемије природних наука, на основу одлуке њиховог Предсједништва, те да је заједно с њим, у чланство примљен и српски правник Станко Бејатовић. - Знате, увијек постоје оспоравања научног кредибилитета академија, како у Русији, тако и код нас - каже Симовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.