Шест мјесеци вакцинације - стање боље, али далеко од доброг

БИЈЕЉИНА - Шест мјесеци након почетка вакцинације, у свијету је око милијарду људи примило вакцине против вируса корона - ситуација се у неким, махом богатијим дијеловима свијета, поправила, али је вирус и даље јак и распрострањен.

Даноноћна трка научника и вируса

Деведесетогодишња Британка Маргарет Кинан вакцинисана је против вируса корона 8. децембра прошле године и тако постала прва особа у свијету која је примила такву вакцину.

Мада је, према наводима стручњака, у нормалним околностима потребно пет до 10 година за развој вакцине, ова пошаст натјерала је научнике на даноноћни рад, па су се за 10 мјесеци појавили и нови препарати.

Научници су, уз помоћ милијарди долара, фунти, евра, рубља, јуана... направили неколико квалитетних вакцина. Међу њима је први пут и оно које користи технологију информационе РНК, која продире у људске ћелије и претвара их у "фабрике" антитијела.

Русија је у августу прошле године саопштила да има вакцину против вируса корона - "спутњик ве", а затим су се појавиле "фајзер", "синофарм", "астра зенека", модерна"...

Свијет је дошао до милијарду искориштених доза.

Јавни простори претворени у мјеста за вакцинацију

Страхујући да би нове варијанте вируса могле да смање ефикасност вакцине, државе су почеле масовне вакцинације.

Након што су клиничка истраживања показала ефикасност вакцина и до 95 одсто услиједили су проблеми производње, складиштења, испоруке и примјене вакцина.

Неке земље претвориле су огромне просторе у мјеста за масовну вакцинацију попут катедрала, стадиона и паркова.

Након повећања степена вакцинације, Британци су отворили пивске вртове, Израел је укинуо обавезно ношење маски на отвореном, а Американци могу поново у биоскопе.

Сиромашни без вакцина - политика успорава имунизацију

Оно што је данас највећи проблем вакцинације, напомињу стручњаци, јесте запањујућа неједнакост између богатих и сиромашних земаља када је ријеч о степену вакцинације, а разлог је што сиромашни немају приступ довољном броју вакцина нити доољно новца и моћи да их купе.

У богатим земљама, у којима живи само 16 одсто свјетске популације, досад је примијењено отприлике пола свих до сада произведених доза. Истовремено, 29 најсиромашнијих земаља свијета добило је 0,1 одсто доза.

Вакцине су изазивале и геополитичка превирања, па су Кина и Русија оптужене на Западу да су "шириле утицај путем вакцина", а Велика Британија и ЕУ дошле су у сукоб око расподјеле вакцина.

На подручју западног Балкана, па и у Европи, Србија се наметнула као земља са једном од најбољих организација вакцинације и као држава која има све расположиве вакцине и за своје становништво и за сусједне земље.

Битка са антивакциналистима

У посљедње вријеме тема су и врло ријетке нуспојаве након примања вакцина.
Стручњаци, међутим, истичу да корист од вакцине вишеструко премашује ризик.

У настојању да се блокирају покрети против вакцинације, многе државе и фирме настоје да стимулишу држављане и запослене да приме вакцине.

Тако калифорнијска фирма "Болтхаус фармс" радницима плаћа по 500 долара да се вакцинишу.

Забиљежено је да једна пекиншка четврт вакцинацију плаћа кошаром јаја и путовањем на популарно домаће туристичко одредиште.

У најави су "ковбоид пасоши", који ће у неком облику бити потребни за међународна путовања и улаз на јавне догађаје.

У тренду је и "вакцина-туризам".

Земље попут Исланда и Грчке врбују вакцинисане тиристе нудећи им погодности, а Србија нуди вакцину по избору за оне који је посјете.

Научна заједница истиче да је вакцинисање једини излаз из пандемије вируса корона, а тај пут је тек почео.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.