Шест кандидата за новог патријарха СПЦ

БAЊA ЛУКA - Нови патријарх Српске православне цркве требало би да се бира тајним гласањем свих 45 епископа са правом гласа на Светом сабору у петак, 22. јануара, а имена шест епископа помињу се као главни кандидати.

Иако нико званично не жели да калкулише именима, извори блиски цркви наводе да су кандидати за новог патријарха митрополит црногорско-приморски Aмфилохије, епископи браничевски Игњатије, бачки Иринеј, жички Хризостом, нишки Иринеј и захумско-херцеговачки Григорије.

Добри познаваоци прилика унутар СПЦ истичу да кључ избора новог патријарха умногоме држи владика зворничко-тузлански Василије, који има гласове најмање 11 и највише 18 владика. Према тим изворима, он нема амбиција за ову кандидатуру.

Унутар СПЦ наводно постоји консензус да нови патријарх треба да буде неко из млађе или средње генерације епископа, а незванично се калкулише да власти у Србији подржавају избор владике бачког Иринеја. Као веома озбиљни кандидати слове и владика Григорије, али и владика Игњатије, који такође припада млађој генерацији епископа. Он је професор догматике и етике на Богословском факултету СПЦ и спада међу најистакнутије православне богослове и мислиоце млађе генерације. Докторске студије завршио је у Aтини, а поред теологије, студирао је и византијску књижевност и античку филозофију.

- У избору новог српског патријарха могле би бити пресудне личне особине кандидата - скромност, аскеза и уравнотеженост, јер у епископату постоје струје које различито мисле о томе ко треба да дође на чело СПЦ - изјавио је "Гласу Српске" социолог религије и вјерски аналитичар Мирко Ђорђевић.

Он сматра да ће Изборни сабор 22. јануара прво одлучити на који начин ће бити изабран нови српски патријарх - жријебом или већинским гласањем.

- Сигурно је да ће, између осталог, бити пресудне и личне особине кандидата, јер ће епископи гледати да изаберу човека по мери упокојеног патријарха Павла - рекао је Ђорђевић.

Нагласио је да ће држава сигурно покушати да се умијеша у процес избора новог српског патријарха.

- Држава ће преко неких својих канала покушати да има своју реч у избору новог патријарха, али наравно да то неће бити јавно нити формално. Такође, разне организације и "парацрквени" кругови покушаће да утичу на избор новог српског патријарха - истакао је Ђорђевић.

Навео је да се у медијима и јавности помињу бројна имена епископа као најозбиљнијих кандидата за новог патријарха, оцијенивши да је ријеч о нагађањима.

- Нико озбиљан не може рећи ко ће бити нови српски патријарх. У случају да патријарх буде изабран жребом, на то нико заиста не може да утиче - прецизирао је Ђорђевић.

Вјерски аналитичар из Београда Живица Туцић каже да је веома тешко процијенити кога ће Изборни сабор изабрати.

- За епископе које штампа помиње као најозбиљније кандидате  се са сигурношћу може рећи само да су кандидати - каже он.

Важећи Устав СПЦ прописује избор патријарха путем жријеба, са именима три кандидата. Имена тројице са највећим бројем гласова стављају се у запечаћене коверте, између корица Јеванђеља, које се ставља на часну трпезу у олтару и послије молитве призива Светог духа у Патријаршијској капели, најстарији српски калуђер у чину архимандрита извлачи један коверат испод корица Јеванђеља. Он предаје коверат предсједавајућем Сабора, који га отвара и саопштава име новог патријарха. Гласање је у сваком случају тајно, а Сабор је пуноважан ако у раду учествује 75 одсто чланова.

Сабору ће предсједавати епископ шабачки Лаврентије као најстарији владика по хиротонији, односно рукоположењу.

Жријеб

На прољећном Сабору СПЦ, маја 2000. године, поништен је избор путем жријеба, да би на прољећном засједању 2005. године та одлука стављена ван снаге и враћен избор помоћу жријеба. Како је прије неколико дана казао митрополит Aмфилохије, патријарх ће бити биран жријебом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.