Шешељ у затвору бар још двије године?

Београд - Војислав Шешељ ће још бар двије године, а можда и троструко дуже, морати да одсједи у притворској јединици у Шевенингену да би дочекао пресуду, пише Пилитика.

До овог закључка тај београдски лист је дошао, како наводи, простом рачуницом и разговором са неколико саговорника упућених у правила Хашког трибунала.

Због доласка новог судије, Мадаје Нијанга из Сенегала, умјесто изузетог судије Хархофа, Расправно вијеће дало је у прекјучерашњем позиву двије могућности за наставак поступка који против оптуженог Шешеља траје од 2007. године, иако је он у затвору у Хагу још од фебруара 2003. године. Тиме би пресуда против Шешеља могла би да се донесе са новоименованим судијом.

Друга могућност је да се цело суђење понови, да се ради упознавања новог судије са цјелокупним поступком поново доведе 71 свједок тужилаштва и десет свједока суда, и да се преко њиховог исказа уведе 1.348 доказа.

Пресуда Шешељу требало је да буде донијета послије 175 судских сесија и завршних ријечи оптуженог и тужилаштва, прије петнаест дана, али је изузећем судије Хархофа цио процес попримио непредвидиви смер.

Чак и ако Шешељ прихвати да му пресуду донесе судско вијеће са новим чланом, судија из Сенегала ни по парвилима Хашког трибунала не може да учествује у припремању пресуде док не прочита све судске списе и документе са овог процеса.

Само транскрипт са суђења у Хагу обично је дуг 80.000 страница. Пријатељ суда на суђењу Слободану Милошевићу Бранислав Тапушковић сјећа се да је први дио процеса против бившег предсједника Југославије и Србије, у коме је тужилаштво издвојило своје свједоке, преточен у транскрипт од 40.000 страница.

Да би се припремио за учешће у доношењу пресуде, нови судија би морао врло пажљиво, уз разматрање свих докумената који су преко свједока унесени у случај, да ишчита све те хиљаде страница.

Транскрипт суђења не може да се чита као роман, каже једна од саговорница "Политике", а природно је што по правилима Хашког трибунала, или било ког суда на свијету, судија мора бити упознат са предметом прије него што донесе пресуду.

Неки од 1.348 уведених доказа могу бити књиге, енциклопедије, историјски уџбеници или документи и студије, други се морају погледати на филмском платну, треће треба преслушати.

До свега овога је дошло послије протеста данског судије у Хагу Фредерика Хархофа који је негодовао против наглог преокрета у дугогодишњем тумачењу концепта "удруженог злочиначког подухвата". Хархоф је преокрет приписао притиску предсједника суда Американца Теодора Мерона на колеге, а за рачун САД и Израела.

У протестном писму које је доспијело у јавност Хархоф је подсјетио да је пракса Хашког суда да по начелу командне одговорности осуђује све команданте који нису могли да докажу да нису чак ни чули за злочине који су починили њима подређени војници или официри.

На Шешељев захтјев Хархоф је послије тога изузет из расправног већа, јер је оставио осјећај пристрасности у корист осуђујуће пресуде, а крајем октобра је именован Мадаје Нијанг. Изрицање пресуде Шешељу одложено је на неодређено вријеме.

Уједно се разматра да ли ће судија Хархоф, због тога што је дозволио да његово писмо критике изађе у јавност, бити позван да и сам одговара у хагу због непоштовања суда.

Истовремено Теодор Мерон прихватио је захтјев оптуженог Радована Караџића и повјерио је судији Баконе Молотоу да испита има ли основа да се и бивша главна тужитељка Карла дел Понте изведе пред суд због непоштовања Трибунала. Карла дел Понте је, према америчкој дипломатској депеши објављеној на "Викиликсу" , америчком амбасадору прочитала имена Американаца које је Слободан Милошевић хтио да позове у поступку одбране, иако су ти подаци били тајни.

Међу њима су били Бил Клинтон и Ричард Холбрук. Ниједан не би дошао у Хаг у својству свједока, чак и да оптужени Слободан Милошевић није преминуо. Америчке власти нису дозвољавале да се искази њихових званичника преносе директно из суднице.

Када је ријеч о замјени судија у судском вијећу и раније се то дешавало, али никада на самом крају процеса. Сада се чека одговор Шешеља који је током ових 10 година у Хагу указивао на бројне недостатке у поступцима.

Прописима Трибунала није одређено колико новом судији треба да се упозна са цијелим досадашњим процесом. Да ли он може да чита 100 или више страница на дан, поставља питање "Политика".

С друге тсране, чланови Српске радикалне странке имају рјешење- траже да Савјет безбједности УН хитно поништи поступак против Шешеља пред Хашким трибуналом и пусти га на слободу, пише "Политика", а преноси Мондо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.