Шешељ чека да судија овлада списом

Хаг - Хашки трибунал изрећиће пресуду Војиславу Шешељу пошто нови судија Мадаје Нијанг овлада списом са суђења у којем није учествовао, одлучило је расправно вијећа.

Ту одлуку једногласно су донијели предсједавајући судија Жан-Клод Антонети, чланица вијећа Флавија Латанци и сам судија Нијанг. Одлучивање о пресуди, вијеће ће започети чим се буде увјерило да се судија Нијанг "упознао" са списом, о чему ће бити објављена посебна одлука.

"Вијеће се сложило да је нови судија способан да сагледа исказе свједока дате у његовом одсуству на друге начине, укључујући и преко видео снимака. У складу с тим, већ је закључило да ће судија Нијанг бити у стању да процијени вјеродостојност свједока који су саслушани на суђењу Шешељу, као и да се у задовољавајућем степену упозна са судским списом", пише у саопштењу Трибунала.

Судије су данас објављеном одлуком практично усвојиле препоруку тужилаштва да је изрицање пресуде "у интересу правде", а одбациле захтјев Шешеља за "хитно и неодложно пуштање на слободу" зато што се "поступак не може наставити на правичан начин" послије изузећа судије Фредерика Хархофа.

Истовремено, Шешељ је тражио и "накнаду штете" коју је, како тврди претрпио, у износу од 12 милиона евра.

Лидер Српске радикалне странке, оптужен је за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93.

Посебно вијеће Трибунала, крајем августа, усвојило је Шешељев захтјев за изузеће Хархофа, оцијењујући да је судија - писмом пријатељима процурелим у данској штампи, у којем је критиковао посљедње ослобађајуће пресуде Трибунала - "показао пристрасност у корист осуђујућих пресуда".

У том тренутку, судија Хархоф је са осталим члановима већа одлучивао о пресуди Шешељу, која је требало да буде изречена 30. октобра. Послије Хархофовог изузећа, изрицање пресуде одложено је на неодређено вријеме.

У одлуци о изузећу пише да је судија Хархоф оставио утисак да је пристрасан тиме што је у свом писму тврдио да је до јесени 2012. "мање-више утврђена пракса" Трибунала била да осуђује војне команданте за злочине који су починили њихови подређени.

Критикујући промјену у тој пракси Трибунала - ослобађајућим пресудама изреченим Анту Готовини, Момчилу Перишићу и Јовици Станишићу - Хархоф је промјену у тумачењу концепта "удруженог злочиначког подухвата" приписао политички мотивисаном притиску предсједника суда Теодора Мерона на колеге, а за рачун САД и Израела.

Неслагање са одлуком о изузећу Хархофа изразиле су судије Антонети и Латанци, тврдећи да њихов став није узет у обзир. Одлуку о изузећу, тражећи њено преиспитивање, тужилаштво је назвало "неоснованом".

Посебно вијеће Трибунала, на крају је одбацило захтјев за преиспитивање и потврдило одлуку о изузећу судије Хархофа.

У притвору Трибунала, Шесељ је од 24. фебруара 2003. када се добровољно предао одмах пошто је оптужница против њега била обелјодањена. Послије једног неуспјешног покушаја И штрајка глађу оптуженог, суђење Шешељу почело је у новембру 2007.

У завршној ријечи, марта ове године, тужиоци су затражили да Шешељ буде осуђен на 28 година затвора, а оптужени, који се брани сам, да буде ослобођен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.