Селективно тражење несталих аргумент за Нобелову награду

Сарајево - Приједлог бошњачке дијаспоре из Скандинавије да Институту за тражење несталих лица БиХ буде додијељена Нобелова награда за мир може значити само да је он с бошњачке тачке гледишта испунио задатак селективним тражењем несталих и креирањем лажне слике о почињеним злочинима.

Оцијенили су то српски представници у Институту за тражење несталих лица и организација које окупљају породице несталих из РС наводећи да је Институт потпуно опструисао потрагу за несталим Србима. Према њиховим ријечима, Институт је за осам година рада пронашао и идентификовао свега 268 Срба, а чак 6.211 Бошњака и Хрвата. То је за резултат имало да се и даље трага за 1.670 несталих Срба.

- Уз помоћ међународних фактора, и по посебном методу, пронађено је чак 4.000 Бошњака и ниједан Србин - рекао је предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић.

Члан Савјетодавног одбора Института за тражење несталих лица БиХ Милан Мандић каже да су сви српски представници у Институту потпуно дискриминисани од његовог оснивања, а да је од почетка била присутна опструкција у тражењу несталих припадника српског народа.

- То је и једини разлог који бошњачка дијаспора може да има за предлагање Института за Нобелову награду. Њихов приједлог није ништа друго него доказ да је Институт радио једнострано и у интересу само једног народа, па су га и предложили представници тог народа у Скандинавији. С обзиром на стварне резултате рада, Институт треба казнити и укинути, а не награђивати - каже Мандић наводећи да је Институт селективним приступом и опструкцијом тражења несталих Срба допринио заоштравању међунационалних односа умјесто помирењу у БиХ.

Митровић истиче да нема никаквог оправдања да Институт буде предложен за Нобелову награду, јер је све вријеме радио као бошњачка комисија за тражење несталих.

- Институт је постао политичко-комерцијална институција без икакве одговорности за незаконит рад. Годинама није поднесен извјештај о раду Савјету министара БиХ као једном од оснивача Института. Корупција је ту свеприсутна, за чување посмртних остатака потрошено је више од пет милиона, а за ексхумације око два милиона КМ - каже Митровић.

Нагласио је да Институт треба да буде расформиран због деструкције, инструментализације хуманог цивилизацијског чина и подвођења под политику.

- Такав рад и спровођење бошњачке политике преко Института одговара онима који су га номиновали за награду. Члан Колегијума директора Института за тражење несталих лица Амор Машовић је лобирао да он буде кандидован за Нобелову награду за мир, али кад су видјели да је то немогуће, одлучили су се за ову варијанту - рекао је Митровић.

Машовић јуче није одговарао на телефонске позиве.

Приједлози за награду

Бошњачка дијаспора из Скандинавије предложила је Институт за тражење несталих лица БиХ, Удружење "Мајке енклава Сребреница и Жепа" и невладину организацију "Жене у црном" за Нобелову награду за мир.

Представник групе грађана дијаспоре из Скандинавије Един Османчевић изјавио је да номинација представља симболичан чин за скретање пажње међународне јавности на те три организације за које је рекао да су хуманим радом заслужиле то признање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.