Селективна суђења за злочине имају за циљ ревизију Дејтона

БAЊAЛУКA - Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић изјавио је јуче да ће парламентарне политичке странке на данашњој сједници Народне скупштине РС покушати постићи договор о закључцима у вези са активностима Суда БиХ и Тужилаштва БиХ.

- Предсједник РС Милорад Додик припремио је обиман материјал, који је достављен парламентарним политичким партијама. Видјећемо шта ће предлагати представници странака и да ли има могућности за договор - рекао је новинарима Радојичић.

Министар правде РС Џерард Селман оцијенио је да је Додиков захтјев о активностима Суда и Тужилаштва БиХ легитиман, јер постоје критике на рад тих правосудних институција.
- Влада РС ће у сваком случају имати став у вези са радом Суда БиХ и Тужилаштва БиХ. Није искључено да Народна скупштина РС помене могућност одржавања референдума на којем би се грађани изјаснили о раду ових институција - рекао је Селман и додао да је једна од могућности и да се од заједничких органа БиХ затражи реорганизација и редефинисање ових правосудних институција.

Шеф Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини РС Жељко Мирјанић истакао је да се на данашњој сједници може очекивати и отварање питања како су створени Суд и Тужилаштво БиХ, јер нису предвиђени Уставом БиХ.

- Наша оцјена је да те двије правосудне институције не дјелују добро и у правцу помирења народа у БиХ, јер се константно поставља питање да ли постоји селективан приступ правди у БиХ - рекао је Мирјанић.

Он је истакао да сви који су починили ратне злочине треба да одговарају, али да је неприхватљив селективан приступ правди.
- Цијенимо да се кроз причу о почињеним злочинима жели отворити прича о промјени поретка у БиХ. Политичка позадина селективног процесуирања ратних злочина јесте да се доведе у питање Дејтонски мировни споразум - рекао је Мирјанић.

Шеф Клуба посланика СДС-а Вукота Говедарица сматра да се у РС коначно треба на квалитетан и студиозан начин говорити о односу према Суду и Тужилаштву БиХ.

- Очекујемо да српски парламентарни субјекти буду у синергији на засједању Народне скупштине РС и да донесу квалитетну одлуку - рекао је Говедарица.

Потпредсједник Народне скупштине РС Рамиз Салкић сматра да Суду и Тужилаштву БиХ треба дати додатно вријеме како би се окончали сви процеси који се односе на ратне злочине.

- Непотребна је политизација у погледу функционисања ове двије правосудне институције - каже Салкић.

Шеф Клуба посланика ПДП-а Зоран Ђерић каже да не зна шта је смисао расправе у Скупштини РС, јер у "материјалима достављеним странкама недостају закључци предсједника РС и став Владе РС".

Народна скупштина РС данас ће одржати посебну сједницу о активностима Суда и Тужилаштва БиХ на захтјев предсједника РС Милорада Додика.

У Информацији коју је Додик доставио Скупштини, а коју је јуче објавио "Глас Српске", наводи се да је Суд БиХ до 2010. године правоснажним и неправоснажним пресудама осудио сва лица на укупно 1.328 година и шест мјесеци затвора, од чега су лица српске националности осуђена на укупно 1.067 година, хрватске националности на 137 година и шест мјесеци казне затвора, а лица бошњачке националности на укупно 124 године казне затвора.

Када су у питању правоснажне пресуде пред Судом БиХ Срби су осуђени на 812 година затвора, Хрвати на 137 година и шест мјесеци, а Бошњаци на укупно 95 година казне затвора.

По неправоснажним пресудама Суда БиХ лица српске националности осуђена су на 255 година, а лица бошњачке националности на свега 29 година затвора.

Пред Судом БиХ подигнуте су 122 оптужнице због почињеног кривичног дјела ратног злочина, а поступак се води против 183 лица. Од овог броја, правоснажно је осуђено 69 лица од чега 50 Срба, 11 Хрвата и само осам Бошњака.

У Информацији предсједника РС достављеној Скупштини наводи се да је видљиво по основу подигнутих оптужница Тужилаштва БиХ да су, када је у питању злочин над Србима, процесуирана лица по непосредној одговорности и за индивидуални злочин. У предметима гдје је евидентно да се ради о удруженом злочиначком подухвату, организованом злочину и командној одговорности пријављених лица, за те предмете се још увијек само спроводи истрага и још није подигнута ниједна оптужница.

Примјери који ово потврђују су "Тузланска колона", злочини муџахедина над припадницима ВРС, логор "Дретељ", логор "Челебићи" и спортска дворана "Мусала" у Коњицу.

Неефикасност Тужилаштва БиХ се огледа и у предметима ратног злочина почињеног над припадницима српског народа у Сарајеву: убиство осам војника ЈНA, злочин у Добровољачкој улици, Централни затвор, логори "Виктор Бубањ", "Дом Младен Стојановић", Отока, Aлипашино поље, Храсница, Пофалићи, Трново.

У Информацији предсједника РС стоји да МУП РС посједује доказе сортиране у досијеима жртава за 3.299 убијених Срба у Сарајеву у периоду од 1992. до 1995. године.

Кошарац

Руководилац Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица РС Сташа Кошарац истакао је да је добро што ће се питање рада институција БиХ ставити пред институције РС.

- Захваљујући предсједнику РС ово питање се снажно отвара у институцијама РС. Тим је доставио информације Кабинету предсједника РС, те мислим да ћемо у НСРС имати адекватну расправу и да ће бити донесени конкретни закључци - истакао је Кошарац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.