Сејдић и Финци: И у јесен 2026. све ће бити исто!

БАЊАЛУКА - Упућивањем новог приједлога измјена Изборног закона БиХ у парламентарну процедуру ХДЗ је након дужег времена вратио на дневни ред ову тему која је у једном моменту остављена по страни и на европском путу, али преовладава мишљење да хрватски представници до идућих општих избора неће успјети да испуне циљ, као ни Дерво Сејдић и Јакоб Финци чији је предмет на чекању већ готово двије деценије.

"Сејдић и Финци против БиХ" назив је судског предмета који је отворен пред Европским судом за људска права у Стразбуру половином  2006, а окончан у  децембру три године касније одлуком да су Сејдић (Ром) и Финци (Јевреј) дискриминисани, односно да им је као припадницима националних мањина онемогућено да буду бирани у Предсједништво БиХ и Дом народа Парламентарне скупштине БиХ јер Устав предвиђа да на те позиције долазе припадници само конститутивних народа - Срби, Хрвати и Бошњаци.

Да би пресуда била спроведена у дјело, како је наложио суд, потребно је да у БиХ буде измијењен Устав БиХ и изборно законодавство. Међутим, и један и други, како су поручили за "Глас Српске", поучени искуством и актуелном ситуацијом у међустраначким односима и на политичкој сцени, не вјерују да ће на изборима, који су на реду наредне године, бити на снази одређена нова правилима, а у складу са пресудама.

Сејдић за "Глас" каже да свеукупна прича у протеклих петнаестак година није била с циљем да пресуда у његовом предмету буде имплементирана.

- ХНС, са Драганом Човићем на челу, заступа избор легитимног представника хрватског народа. Немам ништа против тога, али у контексту да сви грађани могу да бирају и буду бирани. Овај приједлог још није то, а многе асоцира и на трећи ентитет - рекао је Сејдић којем је прихватљив приједлог Српске да у Уставу пише да се бира "један члан" са њене територије, а два из ФБиХ, без навођења етничких предзнака, али то не одговора Човићу и ХНС-у.

Подсјећа да су се наслушали прича да ће пресуда бити имплементирана "до августа, до фебруара, до марта".

- Сви термини које је и он најављивао су прошли, али ништа није ријешено и сумњам да ће питање Изборног закона бити ријешено прије бар ограничене измјене Устава БиХ - истакао је Сејдић.

О свему је, подсјећа, причао и са представницима бошњачког народа у БиХ. 

- Не допада ми се ни начин размишљања СДА, а разговарао сам и са представницима "тројке". Додуше не са Елмедином Конаковићем, никада се није одазвао, али ни ја нисам био упоран. Прихватљив ми је у значајној мјери приједлог СДП-а, а своју идеју је имала и Наша странка. Њихов  приједлог се разликује по томе што они пристају на асиметричан модел избора чланова Предсједништва БиХ, односно да се из Федерације бира у Парламенту, а у Српској може директно. Ја сам за директни избор јер се смањује и корупција и манипулација. Парламенти су парламенти јер када се формирају већине, људима свашта дође на памет - рекао је Сејдић.

Финци, с друге стране, сматра да се Изборни закон не може мијењати, а да не буду прихваћене судске пресуде.

- Чини ми се да је ово један покушај да Изборни закон послужи за добијање премоћи у преговорима о конституисању нове власти - рекао је Финци уз опаску да сматра да без рјешавања њиховог предмета није могуће ни добити статус преговарача на путу ка чланству у ЕУ.

- Живи били па видјели какав ће бити одговор Европе на приједлоге и да ли ће надлежни у БиХ схватити да има ствари о којима се не може преговарати, него које се морају извршавати ако желе да се уђе у нешто што се зове ЕУ - истакао је Финци.

Кључна ствар коју ХДЗ, наиме, жели да промијени путем приједлога који су упутили у процедуру, уз избор чланова Централне изборне комисије БиХ, је избор хрватског члана Предсједништва који се бира у ФБиХ. Циљ је, наводе, спријечити да на ту позицију, као што се понављало, дође Жељко Комшић (ДФ) или неко други ко није, како наводе у странкама окупљеним око ХДЗ-а, легитиман представник хрватског народа у БиХ.

Њихов приједлог иде у правцу да буде изабран онај кандидат који добије највећи број гласова међу хрватским кандидатима уз услов да их је освојио и највише у кантонима гдје су Хрвати већински народ, уз ставку да одредбе за избор чланова Предсједништва важе до измјене Устава у складу са одлукама Европског суда за људска права.

Став ЕУ

И раније се, током преговора странака од прије десетак и више година, чуло да за Српску није споран приједлог да у Уставу умјесто "Србин" пише да се бира "један" члан Предсједништва, али проблем је увијек био немогућност договора о правилима за ФБиХ, одакле се бирају хрватски и бошњачки члан.

Из Делегације ЕУ су за федералне медије, а поводом приједлога ХДЗ-а, рекли, подсјећајући управо на предмет "Сејдић и Финци", да сваки приједлог измјена Изборног закона БиХ треба да буде усклађен са релевантним европским и међународним стандардима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.