Савременици о животу и раду Живка Радишића: Мудрост и стрпљивост били су му друго име

БАЊАЛУКА - Живко Радишић је био мудар и стрпљив човјек од којег се могло доста научити, који је бреме функција носио достојанствено и увијек трагао за консензусом те најбољим излазом из криза.

Тако су јуче за “Глас Српске” причали савременици Живка Радишића кога је срце издало у недјељу, у 84. години у Универзитетском клиничком центру Републике Српске у Бањалуци, гдје је био хоспитализован. Радишић је рођен у Приједору 1937, а дипломирао је 1964. на Факултету политичких наука у Сарајеву. Једно вријеме је био на челу Социјалистичке партије РС, док је функцију градоначелника Бањалуке обављао од 1977. до 1982. године.

Био је српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ из Републике Српске од октобра 1998. до јуна 1999, као и српски члан Предсједништва БиХ из Републике Српске у периоду од октобра 2000. до јуна 2001. Постао је сенатор Републике Српске у другом сазиву Сената 2009. године, а тадашњи предсједник Републике Рајко Кузмановић 1. новембра 2010. одликовао га је Орденом части Републике Српске са златним зрацима за допринос у јачању угледа Републике Српске.

Драган Калинић, који је био на челу Народне скупштине Републике Српске у вријеме када је Радишић био у Предсједништву БиХ, истакао је за “Глас” да је било раскршћа гдје су се сретали и растајали.

- Живко је високе дужности на којима се налазио обављао достојанствено, са толерантним уважавањем права на другачије мишљење, став. Никад није био безразложно конфликтан, стрпљиво је носио бреме државних обавеза. Иза себе је имао искуство из другачијег политичког система и то му је несумњиво, колико год изгледало парадоксално, помагало у турбулентним временима са којима се свих ових година суочавала Република Српска, и он сам - каже Калинић.   

Послије завршетка активне политичке каријере, додаје, био је успјешан и поштован и као сенатор Републике Српске.

- Заслужио је да почива у миру, а његова породица и пријатељи имају разлога да буду поносни на њега - поручио је Калинић за крај.

Међу онима који су имали прилику да сарађују са Радишићем је и Драгутин Родић, данас функционер ДНС-а, који је крајем деведесетих година прошлог вијека био посланик у Народној скупштини.

- Ријеч је о човјеку који је био веома широкогрудан и човјек са огромним и политичким и радним искуством. Оставио је велики печат и у Бањалуци, те у послијератном развоју Републике Српске. Цијенио сам његову стабилност и политичко искуство, те посебну особину коју је имао у комуникацији са људима и тражењу излаза из политичких ситуација, гдје је увијек тежио ка консензусу и компромису и ономе што је најбоље и најважније за Српску и за њен народ - истакао је Родић за “Глас”.

Подсјетио је да су и те године биле веома тешке и да су се изазови низали.

- Живко је и тада, али и касније представљао врсту стабилности и човјека од којег се могло учити и видјети како се доносе мудре, политичке одлуке. Препознао је и времена која ће доћи - закључио је Родић.

Шта је говорио

Живко Радишић, о положају Српске, Дејтонском споразуму, странцима као и изазовима за “Глас Српске” причао је прије неколико година са позиције члана Сената. Тада је подвукао да је потребно истрајати у спровођењу Дејтона те да има много простора унутар РС за њено политичко, морално и духовно јачање и зато не смију интереси странака и појединаца бити изнад интереса народа и Републике.

- Хоћу да вјерујем да ћемо сваки сљедећи рођендан дочекати са новим искорацима у стабилизовању, посебно на економско-социјалном плану - говорио је Радишић у јануару 2015.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.