Савјет министара без договора, новац ММФ-а и даље блокиран

САРАЈЕВО – Савјет министара БиХ одржао је јутрос ванредну телефонску сједницу на којој, упркос предложеним модалитетима за деблокаду новца Међународног монетарног фонда (ММФ),односно 333 милиона евра која се налазе на рачуну Централне банке БиХ, ипак није дошло до коначног рјешења.

ММФ је дозначио БиХ 333 милиона евра на рачун Централне банке БиХ, али за повлачење овог новца потребна је одлука о повлачању средстава.

Савјет ни данас није донио одлуку о повлачењу средстава Инструмента за брзо финансирање (RFI) од ММФ-а, с циљем финансирања повећаних потреба здравственог сектора и мјера економске стабилизације јер за њу нису гласали министри иностраних послова Бисера Турковић, безбједности Фахрудин Радончић и одбране Сифет Поџић, те замјеник министра за људска права и избјеглице Џевад Махмутовић.

Портал Кликс објавио је да је министар финансија БиХ Вјекослав Беванда (ХДЗ) на сједници умјесто једне понудио двије одлуке ради повлачења средстава ММФ-а.

Тако се према првој одлуци која је јутрос једногласно усвојена даје овлашћење Беванди за издавање промисорне ноте за повлачење средстава инструмената за брзо финансирање (RFI) од ММФ-а. Ријеч је у износу од 265,2 милиона Специјалних права вучења у противвриједности конвертибилне марке по курсу на дан повлачења средстава, саопштено је из Савјета министара. Министарство финансија и трезора задужено је да промисорну ноту достави Централној банци БиХ, а средства која буду повучена на основу тога биће распоређена посебном одлуком Савјета министара, у складу са потписаним Писмом намјере.Одлука ступа на снагу даном доношења и биће објављена у "Службеном гласнику БиХ", саопштено је из Савјета министара.

Међутим, друга одлука која је понуђена у оквиру овог пакета није усвојена, а она се односи на распоред средстава инструмената за брзо финансирање (RFI). То значи да ће средства ММФ-а која су на рачуну Централне банке и даље бити блокирана.

Кликс тврди да је у овој одлуци и даље понуђено Севјету министара БиХ да кантони буду субјекти у расподјели овог новца, што четири члана Савјет министара – Турковићева, Радончић, Поџић и Махмутовић нису хтјели прихватити.

Како је појашњено из Савјета министара БиХ, у одлуци је наведена расподјела средстава на начин да ФБиХ добија 61,5 одсто, Република Српска 37,5 одсто, а Дистрикт Брчко један одсто (од ФБиХ и Српске добија по 0,5 посто) и за поменути чланови Савјета министара БиХ који су гласали против сматрају да кантони не могу бити субјекти у овом аранжману, јер се ФБиХ за њих задужује и враћа дуг.

Јуче је Представнички дом Парламента ФБиХ у оквиру ребаланса буџета већ донио одлуку о расподјели средстава ММФ-а на ФБиХ и кантоне.

Ни на сједници Савјета министара 21. априла такође није изгласана одлука о повлачењу средстава ММФ-а.

Тада за одлуку нису гласали Турковићева, Поџић и Махмутовић, док је Радончић био одсутан.

ММФ: Корона ће БиХ однијети двије милијарде марака

Криза са вирусом корона имаће жестоке посљедице по економију БиХ, која ће бити у мањку од близу двије милијарде марака, или 5,5 одсто бруто домаћег производа, наводи се у најновијем извјештају Међународног монетарног фонда за БиХ објављеном јуче, преносе „Независне“.

Према њиховим пројекцијама, за које су истакли да су прелиминарне, очекује се опоравак у наредној години и раст економије по стопи од 3,5 одсто, те су истакли да ће Инструмент брзог финансирања у вриједности од 330 милиона евра, који је купила БиХ, ублажити посљедице, за које су рекли да ће у 2020. години бити озбиљне.

- Погођени ће бити сви сектори економије, посебно они дијелови који се баве услужним дјелатностима. Људски трошкови кризе су такође велики и још расту. Продужена рецесија у ЕУ би могла имати још јачи утицај током 2020. године - истакнуто је у извјештају.

Добра вијест, према извјештају ММФ-а, је чињеница да је јавни дуг БиХ на довољно ниском нивоу да овај додатни трошак и задуживање неће имати дугорочне посљедице, оцјењујући да би дуг БиХ након кризе поново требало да почне да опада.

- Наша анализа одрживости дуга указује на то да ће дуг остати одржив чак и уз шокове које је изазвао Ковид-19 и требало би да спадне на 26 одсто БДП-а до 2025. године - наглашено је.

Указују да ће спољно финансирање услиједити из Инструмената за брзо финансирање у области здравства и социјалне заштите, те из извора ЕУ и Свјетске банке.

Наглашавају да ће ова три међународна партнера и убудуће остати главни извори подршке за БиХ.

-Након што криза прође, власти би требало да се врате фискалним политикама које су у 2019. години стабилизовале дуг за средњорочни период - наглашено је у извјештају.

Поново је наглашен став ММФ-а да не треба дирати резерве Централне банке БиХ, за коју истичу да је својом монетарном политиком значајно допринијела стабилности финансијског сектора БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.