Савјет безбједности УН о Косову и Метохији (ВИДЕО)

ЊУЈОРК - Амбасадори држава чланица Савјета безбједности УН размотриће извјештај шефице УНМИК-а, Каролин Зијаде о стању на Косову и Метохији.

Неке чланице овог тијела затражиле да сједница буде затворена, али је ова идеја одбачена. Ставове Србије представиће министар спољних послова Марко Ђурић. Приштину представља Доника Гервала.

Ђурић је изјавио на сједници Савјета безбједности Уједињених нација о Косову и Метохији да се услед једностраних потеза и етнички мотивисаних инцидената које је починио актуелни владајући режим у Приштини на челу са Аљбином Куртијем ситуација на терену на Косову и Метохији погоршава, а да Срби плаћају цијену.

Ђурић је навео неколико инцидената који илуструју, како је истакао, узнемирујући и опасан образац који се огледа у ријечима Аљбина Куртија "Срби морају да пате и да плате".

„Приштина је посљедњих мјесеци ескалирала своју кампању систематске демонтаже српских институција широм Косова и Метохије. Ово нису симболични гестови. Имају директне, болне свакодневне последице по конкретне људе. Укинуте су плате, пензије, социјална помоћ хиљадама српских породица. Основна средства за опстанак многих наших сународника су доведена у опасност“, истакао је шеф српске дипломатије.

Он је подсјетио да смо 15. јануара ове године били свједоци и координисаних напора Приштине да затвори српске институције у Косову Пољу, Грачаници, Липљану, Великој Хочи, Ораховцу и другим енклавама јужно од Ибра.
То није била само политичка провокација, истакао је Ђурић и додао да је то био и прорачунати покушај брисања колективног идентитета Срба у тим срединама.

„Тешко је замислити да би ико могао да сматра да такви поступци погодјују дијалогу или помирењу. Само неколико недјеља касније, 21. фебруара, центри за социјални рад у четири општине са српском већином на сјеверу су насилно затворени, чиме је више од 1.500 угрожених појединаца остало без приступа основним услугама. Како у таквим околностима озбиљно говорити о нормализацији или изградњи повјерења“, упитао је Ђурић.

Шеф српске дипломатије је указао да примјери које је навео поново враћају на питање које Београд поставља већ 12 година, а то је када ће бити успостављена Заједница српских општина.

„Одговор, као што је јасно показано Куртијевим поступцима, јесте да у Приштини не постоји политичка воља да испуни ову правно обавезујућу обавезу. Умјесто тога, видимо етно-националистичку стратегију изграђену са циљем изазивања страха, застрашивања и изопштавања. Оно чему свједочимо није случајно — то је директно испуњење обећања самог Аљбина Куртија“, нагласио је Ђурић.

Он је подсјетио да је у септембру 2023. године Курти изјавио да ће „Срби морати да пате и да плате“ и истакао да те ријечи нису пука реторика, већ су постале политика, а њихове последице се одвијају свакодневно пред очима цијелог свијета.

Како је додао, иста стратегија била је и срж Куртијеве изборне кампање уочи избора одржаних на АП КиМ 9. фебруара.
„Услови за учешће Срба били су све само не слободни или поштене. Било би тешко, ако не и немогуће, описати ове изборе као слободне и поштене у било ком значајном смислу. Више од мјесец дана нису објављени званични резултати локалних избора на Косову и Метохији, наводно због софтверске грешке. На крају је једно посланичко мјесто, које је с правом припадало српском представнику, практично одузето. То је учињено кроз оркестрирано учешће етничких Албанаца да гласају за представника кога је одабрао Курти, чиме је кандидату омогућено да побиједи не кроз подршку српске заједнице, већ претежно гласовима Албанаца“, рекао је Ђурић.

Да парадокс буде још јаснији, како је додао, када је претходних година било сличних случајева, када су Срби наводно гласали за кандидате из других заједница, такви избори су брзо поништени.
Шеф српске дипломатије је навео да такво играње са системом гласања и праксама подрива не само демократски интегритет, већ и повјерење у институције које би требало да гарантују правичност и заступљеност свих заједница.

„Већ смо раније видјели овај исти образац који се јасно одражава у еклаатантном кршењу члана 96. став 5. тзв. ‘Устава Косова’. Именовањем представника у претходној тзв. Влади Косова без икакве легитимне изборне подршке српске заједнице, јасно је нарушен сам дух члана 96. став 5. Ова одредба није била осмишљена да испуни етничке квоте на папиру, већ је требало да гарантује истинско политичко учешће невећинских заједница у приштинским институцијама. Закон је био јасан, али је стављен по страни због политичке користи“, указао је Ђурић.

Он је нагласио да је Куртијев режим недавно покренуо широку кампању прогона виђенијих Срба на Косову и Метохији због учешћа у протестима крајем 2022. године.

Ђурић је навео да се то дешава упркос писаним гаранцијама које су Европска унија и САД дале Београду у децембру 2022. године, уз увјеравања да ниједан Србин неће бити ухапшен или кривично гоњен због учешћа у тим демонстрацијама.
Напротив, додао је шеф српске дипломатије, 37 Срба је произвољно приведено под тим оптужбама.

„Оно чему смо свједоци је још један јасан показатељ да је Курти ријешен да спроведе у дјело своје ријечи да ће ‘Срби морати да пате и да плате’. Од доласка Куртија на власт КиМ је напустило 20 одсто преосталих Срба. Број напада на Србе увећао се за више од 50 одсто. И да не заборавимо: више од 200.000 Срба је расељено од 1999. године, а мање од два одсто је успјело да се врати. Ово није само статистика. Ово је тешка осуда реалности на терену — реалности на коју се сувише често реагује заглушујућом тишином“, указао је Ђурић.

Он је подсјетио да је од успостављања међународног присуства у јужној српској покрајини забиљежено 9.530 етнички мотивисаних инцидената.
Само у извјештајном периоду, о којем је ријеч на овој сједници, догодила су се 63 таква инцидента, истакао је Ђурић и додао да су у 25 случајева директно умијешани припадници тзв. косовске полиције.
Ђурић је нагласио да су у четири таква случаја нападнута дјеца и додао да је 13 младих особа приведено и подвргнуто физичком насиљу.

Ђурић је упитао какву поруку шаљемо будућим генерацијама и какву будућност обликујемо.
„У кући Милице Михајловић, самохране мајке из Звечана, кућа је опљачкана, а њеном сину су пријетили смрћу они који би требало да спроводе закон. Да ли је то ‘нова реалност’ која се намеће Србима на Косову и Метохији? Јер, како ми то видимо, то није суживот. То је репресија“, истакао је Ђурић на сједници СБ УН.

Шефица УНМИК-а и специјална представница генералног секретара Уједињених нација Каролин Зијаде изјавила је вечерас да та организација подржава дијалог о нормализацији односа и позвала на уздржавање од једностраних потеза и конструктивно рјешавање проблема.

Она је приликом представљања шестомјесечног извјештаја о раду УНМИК-а, који обухвата период од 6. септембра 2024. до 15. марта 2025. године, рекла да када је посјетила сјевер АП Косова и Метохије крајем марта ове године, саговорници су јој указали на сталан дефицит повјерења између институција и забринутост за будућност с обзиром на дешавања у региону.

„Пожалили су се на једностране акције власти у Приштини, укључујући гашење институција Србије. Рекли су да не виде било какву алтернативу дијалогу под окриљем ЕУ и да косовски Срби само у оквиру ЗСО могу да остваре систем самоуправљања“, рекла је Зијаде.

На претходној сједници, у октобру прошле године, САД, Велика Британија и Јапан тражили су укидање Унмика, али су Кина, Француска и Русија биле против.

Гашење Унмика дио је агенде западних дипломата у Њујорку још од 2008. године, од када САД и Велика Британија тврде да је ова мисија надживјела првобитни мандат, позивајући Савјет безбједности да почну процес гашења. Мисију УН немогуће је угасити без пристанка Русије и Кине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.