Сат враћен уназад, спавали смо дуже

Београд - Љетње рачунање времена завршено је ноћас помјерањем казаљки на часовницима за сат уназад.

Казаљке су ноћас, 27. октобра, у 3.00 враћене за један сат, на 2.00 сата.

Љетње рачунање времена почиње посљедњег викенда у марта и траје до посљедњег викенда у октобру.

У земљама бивше Југославије је летње рачунање времена уведено 27. марта 1983. године.

Прелазак на љетње вријеме је уведен 1916. године у земљама сјевера Европе, а од тада га је прихватило око 70 земаља свијета које рачунају да тиме штеде електричну енергију тако што период дневног свијетла са раних јутарњих сати “премештају” на вече.

Међутим, има и супротних процијена које указују на скупоћу и штетност те праксе.

“Службено вријеме” у свијету помјера се унапријед у позну зиму или рано прољеће, а враћа уназад у јесен, најчешће за један сат, али тачан број сати и датуми измјена одређују се на локалном нивоу и подложни су променама.

Помјерање казаљки у западној Европи уведено је почетком 1970-их година, уз образложење да се тиме “продужава” дан, омогућују уштеде у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.

Све европске земље користе љетње вријеме, а датум помјерања казаљки различит је од државе до државе, тако да на сјеверној хемисфери љетње време почиње посљедње недјеље марта или прве седмице у априлу.

Помјерање времена се у већини случајева обавља у ноћи између суботе и недјеље, да не би узроковало веће проблеме за радно становништво.

Прелазак на љетње и зимско вријеме први пут је забиљежено 1916. године у земљама на сјеверу Европе, а до сада је уведено у око 70 земаља, углавном на сјеверној хемисфери.

Од 2002. године Европска унија, као и остале земље у Европи, одредиле су да љетње време почиње посљедње недјеље марта и да се завршава посљедње седмице октобра.

На јужној хемисфери је почетак и крај љетњег времена обрнут у односу на сјеверну. Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на љетње рачунање времена.

Исланд је једина европска земља која није увела зимско и љетње рачунање времена.

Израел је до прије неколико година мијењао љетње вријеме различито од остатка свијета, због посебног лунарног календара, па већина рачунарских система није могла да прелази на израелско љетње вријеме.

Поједини астрономи су, међутим, против помјерања казаљки и вјештачког “продужења” дана, јер сматрају да природу не треба “мучити”, макар се то правдало и економском рачуницом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.