Шаровић: Нема услова за министарство пољопривреде на нивоу БиХ

Сарајево - Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара БиХ Мирко Шаровић тврди да нема услова за успостављање министарства пољопривреде и руралног развоја на нивоу БиХ.

Он у интервјуу Срни наглашава да је за тако нешто потребна сагласност и Републике Српске и Федерације БиХ.

"Такво питање и иницијативу никада нико није покренуо на засједањима Савјета министара БиХ, па ни предсједавајући Денис Звиздић", тврди Шаровић.

Кад је ријеч о "традиционалној трговини" која се односи на прилагођавање Споразума о стабилизацији и придруживању /ССП/, Шаровић наводи да се БиХ до сада БиХ придржавала става да се приликом преговора морају уважавати интереси и БиХ и ЕУ.

Он указује да се због осјетљивости пољопривредног сектора БиХ не може пристати на захтјеве Брисела да знатне количине производа из ове области буду стављене на бесцарински режим.

Шаровић наводи да је Предсједништво БиХ одлучило да коригује преговарачку позицију БиХ и у том смислу предлаже да се у преговорима са ЕУ адаптација ССП-а на принципу "традиционалне трговине" одвија фазно, што се доста подудара и са захтјевима привредника у БиХ.

Они желе да овај проблем буде рјешаван фазно, примјеном квота и снижавањем царинских оптерећења на све производе, чијим би реализовањем било најмање негативних ефеката за произвођаче из БиХ.

"Тренутно се са ЕУ врше само техничке консултације, па у овој фази није познато да ли Брисел пристаје на ову понуду БиХ", појашњава Шаровић.

Коментаришући чињеницу да су неке земље, чланице CEFTA, пристале на "традиционалну трговину" са Хрватском, Шаровић појашњава да су оне, прије свих Србија, овим споразумом заштитиле кључне производе.

Он објашњава да је Србија заштитила десетак својих кључних производа као што су месо, млијеко, пшеница, кукуруз, шећерна репа, и то само пренијела у споразум о адаптацији ССП-а са ЕУ.

"Ми смо, улазећи у CEFTA, били условљени да сву трговину дамо са нултом стопом. Осим тога, наш ССП није идентичан се споразумима које су потписале остале земље јер омогућава БиХ да све до уласка у ЕУ задржи царински режим за петнаестак кључних производа", појашњава Шаровић.

Он упозорава да ће бити проблема и уколико Србија прије БиХ постане чланица ЕУ јер БиХ и са Србијом, у оквиру CEFTA споразума, има потписану слободну трговину без царина.

"У овом процесу, који је почео са Словенијом, па био настављен са Хрватском, а сутра и са Србијом, много гријешимо и неповратно губимо вријеме вјерујући да ће домаћа производња моћи да буде заштићена царином, забраном увоза или неким другим баријерама", тврди Шаровић.

Према његовом мишљењу, рјешење је само у константном подизању конкурентности домаћег производа, сталном повећању издвајања и улагања на свим нивоима у пољопривредни сектор. Треба бринути о неколико кључних производа којима се може парирати конкуренцији, подстакнути извоз и створити свијест да треба да се купује домаће.

Шаровић наводи да се Министарство спољне трговине и економских односа БиХ посљедњих мјесеци увелико припрема за испуњавање потребних услова за извоз бијелог пилећег меса и јаја у ЕУ.

"Доста смо напредовали у достизању ЕУ стандарда и уколико све буде текло по плану у оспособљавању свих учесника у ланцу, од произвођача до инспекцијских служби, могло би се очекивати, у повољнијем сценаријуму, да добијемо зелено свјетло већ идуће године", најављује Шаровић.

Он сматра да је извоз црвеног меса у ЕУ најзахтјевнији циљ јер је повезан са више предуслова, па ће се БиХ за овај задатак дуже припремати. Шаровић указује на то да је евентуалну штету која би настала прилагођавањем ССП-а само дјелимично могуће "испеглати" руским тржиштем.

"Због уситњене производње не можемо бити конкурентни на руском тржишту, осим у неколико производних група. Месне производе, због неиспуњавања стандарда ЕУ, не можемо транспортовати преко Мађарске и Румуније, па је алтернатива авионски превоз, што поскупљује производ", појашњава Шаровић.

Руски стандарди за храну су, такође, врло високи и захтјевни и зато надлежно руско инспекцијско тијело мора да обиђе и да да дозволу било којем извозном објекту у БиХ, који има намјеру да извози у Русију.

Говорећи о санкцијама Енергетске заједнице према БиХ, Шаровић је подсјетио да је БиХ била дужна да до 1. јануара ове године у своје законодавство угради такозвани "Трећи енергетски пакет".

Он појашњава да се посљедњим мјерама према БиХ на Министарском самиту у Тирани од БиХ тражи да уреди тржиште електричне енергије и гаса у складу са најновијим стандардима и директивама ЕУ у овој области или ће, у супротном, остати ускраћена за подршку у пројектима у енергетици и гасу, а у питање може да дође и извоз струје у ЕУ и земље Енергетске заједнице.

Кад је ријеч о гасу, према његовом мишљењу, од спремности на договор Републике Српске и Федерације БиХ зависи да ли ће та област бити регулисана једним законом на нивоу БиХ или са два хармонизована ентитетска.

"И у једној и у другој варијанти морају се у законодавства уградити ЕУ стандарди у области тржишта гаса, регулатора тржишта и преносног транспортног система", закључује Шаровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.